Спалионица отпада СНСД начелника Власенице добила еколошку дозволу и прије окончања судских спорова

Министарство за просторно уређење, грађевинарство и екологију Републике Српске издало је прије неколико дана еколошку дозволу фирми “Ецопласт” из Власенице за хемијско термичку прераду неопасне пластике, премда и даље нису окончани сви судски поступци којим се грађани ове општине скупа са Центром за животну средину боре против њеног отварања.

Ради се о “спалионици отпада” иза које стоји ни мање ни више него начелник општине Мирослав Краљевић, који је уједно и њен директор и правни заступник и који планира да увози отпад и прерађује га у компост и полимерни восак “ДЕПОЛ 40”.

У рјешењу овог министарства издатом 24. децембра 2024. године наводи се да је оно коначно и да није допуштена жалба, али да се може покренути управни спор у року од 30 дана.

“Даје се одговорном лицу “Ецопласт” Власеница еколошка дозвола за хемијско термичку прераду отпадне пластике (претварање каталитичким поступком у полимерни восак) на локацији општине Власеница, дневног капацитета од 288 тона”, наводи се у рјешењу.

Министарство за просторно уређење, грађевинарство и екологију РС прекинуло је у марту прошле године поступак издавања еколошке дозволе за ово постројење, након што су заштитници животне средине снажно подржали грађане који се нису устручавали да покажу начелнику да им се његова идеја о преради пластике у центру Власенице нимало не свиђа.

Центар за животну средину покушао је претходно преко Окружног суда у Бањалуци да оспори Студију утицаја на животну средину, али је њихова тужба одбијена. Од Врховног суда РС, којем је жалба уложена у априлу ове године, тражили су да се пресуда ванредно преиспита, па је министарство обуставило издавање дозволе.

<имг срц="/стораге/имагес/2025/01/05/390690/спалионица-отпада-снсд-нацелника-власенице-добила-еколоску-дозволу-и-прије-оконцања-судских-спорова-2.wебп" алт="" wидтх="738" хеигхт="1183" />

Ипак, она је издата убрзо након пресуде Врховног суда РС половином септембра ове године чиме је Студија утицаја на животну средину одобрена, иако је Центар у својим тужбама и жалбама експлицитно утврдио низ неправилности и нелогичности због којих је, према њиховом мишљењу, она морала бити одбачена.

Врховни суд је у пресуди, у коју смо имали увид, одбио све наводе Центра за животну средину и истакао да су сви недостаци отклоњени, да су у току поступка испоштовани стандарди заштите животне средине предвиђени законом.

“Због обимности коментара и примједби, рок је продужаван и након што су отклоњене неправилности које се тичу увоза отпада, пластике, постројења, прераде и другог, питање велике количине отпада и његовог одлагања, наведене су и мјере спречавања, смањивања или ублажавања штетних утицаја на животну средину. Побијаном пресудом одбијена је тужба поднесена против оспореног акта, уз разлоге које тужилац није довео у сумњу наводима захтјева. И према оцјени овог суда, нижестепени суд је правилно закључо да је оспорени акт законит”, каже у пресуди Врховни суд РС.

У захтјеву за ванредно преиспитивање одлуке нижестепеног суда, Центар напомиње да суд није понудио јасне и разумљиве, а ни правилне разлоге, а да већину тужбених навода заправо уопште ни не цијени, чиме се вишеструко крши закон.

“Студија указује да постоји загађење животне средине које није занемарљиво, а да изостају детаљи колико ће га планирани пројекат додатно погоршати. Студијом је и непрецизно и непотпуно утврђено и „нулто“ стање емисија у ваздух, као и у земљи. Олако се прихвата да отпад из увоза, којим се планира задовољити преко 70 одсто (ван БиХ), односно преко 90 одсто (ван РС), није обухваћен забраном увоза, јер се не увози ради одлагања нити искориштавања у енергетске сврхе, већ третмана. Исправно је тумачење да није забрањен само увоз отпада ради одлагања и искориштавања у енергетске сврхе, већ и ради третмана који ће резултирати енергентом и отпадом за одлагање, јер је и то увоз ради одлагања и искориштавања у енергетске сврхе са још једним кораком између”, наводи се у захтјеву за ванредно преиспитивање.

У Студији се наводи и да ће пољско предузеће “Иммод” откупљивати до 1.500 тона полимерног воска мјесечно, као и да ће се годишње добијати 68.328 тона полимерног воска. Оно што пољско предузеће не откупи биће пласирано на домаће тржиште као помоћно гориво. Лако је израчунати да ће се на домаће тржиште пласирати 50.328 тона “Депола 40” годишње што представља индиректни утицај на нашу животну средину, али такви утицаји нису разрађени.

Такође, у Центру наводе да нису могли доћи до више информација о купцу “Депола 40” из Пољске, јер им је сајт непостојећи, а наведена мејл адреса је нефункционална.

“Студија наводи да ће прерађивати дио отпадне пластике из Републике Српске и Босне и Херцеговине и то до 29 одсто, али се не зна како ће инвеститор обезбиједити те количине чисте и одвојене када не постоји ефикасан систем селективног прикупљања који би обезбиједио те количине. Јасно је да од оваквог пројекта бенефите може имати само приватно привредно друштво чији је директор начелник општине Власеница, а да су животна средина и здравље људи угрожени”, наведено је у захтјеву Центра за животну средину.

Драгана Станковић, адвокат Центра за животну средину каже да пресуда Врховног суда није одговорила на све аргументе које су истакли, као ни на повреду права на правично суђење. Било је неопходно, каже Станковић, да се пресуда у цјелости образложи, али се то није догодило.

“Жалили смо се пред Врховним судом ванредним правним лијеком, али смо истовремено поднијели и апелацију пред Уставним судом БиХ у којој смо објаснили све зашто је наша тужба требало да буде усвојена. Премда је у току апелација пред Уставним судом БиХ, након пресуде Врховног суда РС донијето је рјешење министарства за издавање дозволе. Није обавезујуће да се оконча процес да би била издата дозвола, јер је већ по пресуди Окружног суда омогућио наставак постављања постројења. Ипак се чекала пресуда Врховног и сада нема препрека да почне са радом, иако се се грађани који тамо живе са тиме не слажу”, објашњава Станковићева за МојуХерцеговину.

Прича да је у ранијем периоду Центар подносио жалбу и Комисији за утврђивање сукоба интереса, али и да је та жалба одбијена.

“Нама је био један од аргумената то што сматрамо да је то сукоб интереса јер је начелник истовремено и директор, али комисија нас је одбила. Општина је раније одбила да заприми и петицију грађана који се противе изградњи овог постројења у центру града. Сматрамо да је посебна дрскост отворити овакво постројење на том мјесту. Све смо описали у нашим тужбама и жалбама, истакли негативан утицај на ваздух, воду и земјиште и покушали доказати да мјерење квалитета ваздуха није извршено у складу са законом. Суд је све одбио, а да нису ни дали одговор на сваку ставку коју смо навели”, каже Станковић.

Исто сматрају и у Центру за животну средину у којем кажу да сматрају да одлука Врховног суда није правилна и да су зато затражили заштиту уставних права пред Уставним судом БиХ.

Соња Ковачевић из Центар за животну средину каже да би, у оваквој ситуацији, док Уставни суд БиХ не одлучи о апелацији која је поднесена, Министарство за просторно уређење, грађевинарство и екологију би требало да прекине поступак издавања еколошке дозволе.

“Овакав захтјев је и поднесен Министарству од стране Центра, одмах након што је од Уставног суда запримљен допис да је поднесена апелација ушла у протокол. Међутим, развој догађаја је такав да је Министарство већ издало еколошку дозволу, а захтјев за прекид поступка одбило правдајући одбијање несувислим образложењима”, каже Ковачевић.

Прича да се тренутно воде два поступка пред Уставним судом БиХ и најављује да ће Центар убрзо покренути и управни спор против еколошке дозволе.

“Тренутно стање је такво да инвеститор има еколошку дозволу која легализује сваку активност на овом пројекту, међутим у управном спору који слиједи инсистираћемо на одлагању извршења рјешења (односно еколошке дозволе) док Окружни суд не донесе пресуду у управном спору. Упоредо са овим је организована иницијатива против тог рјешења у којој су скупили 1.700 потписа а општина није хтјела ни да заприми те потписе. Министарство локалне управе је наредило да општина донесе акт о тој иницијативи, а до сада то општина није урадила”, објашњава Ковачевић.

Активиста Синиша Пуртић, један од чланова Иницијативног одбора за потписивање петиције каже да је општина била дужна да заприми потписе и да их позове и саопшти им гдје су погријешили приликом њихове предаје.

“Нисмо ми нигдје погријешили, а знали смо да ће суд донијети одлуку у његову корист. Центар је поднио тужбу и Врховном, али и апелацију пред Уставним судом БиХ која је још у току. Краљевић је одмах након избора и пресуде Врховног суда поднио захтјев за издавање еколошке дозволе, коју нису издали зато што није био готов поступак пред Врховним. Он не планира одустати, а вјерујемо да неће кренути са радом док траје туристичка сезона на “Игриштима”, него ће касније мало”, прича Пуртић.

Говори да је, прије издавања еколошке дозволе, постављено комплетно постројење за прераду. Каже да је битно разматрати и о којим количинама се ту ради, о 288 тона смећа, од чега ће највећа количина бити увезена. Планирано је да се од биоразградивог дијела прави компост, односно природно ђубриво, а од пластике полимерни восак “ДЕПОЛ 40”. Тај восак се користи као адитив фосилним горивима, прије свега пелету гдје му се појачава чврстоћа и калоријска вриједност.

С обзиром на то да се у РС слабо игдје раздваја отпад, од раније се говори да ће за те потребе постројења бити довожен комунални отпад из којег ће се пластика издвајати кроз сортирницу, а чиста отпадна пластика увозиће се из иностранства.

Нажалост, изјаву начелника Власенице нисмо успјели добити зато што се није јављао на наше позиве.

(<а хреф="хттпс://мојахерцеговина.цом/мх-истразује-спалионица-отпада-нацелника-власенице-добила-еколоску-дозволу-и-прије-оконцања-судских-спорова/"><стронг>Мојахерцеговина)