Јавни дуг БиХ расте, Српска дупло задуженија од ФБиХ

Републике Српска и БиХ се задужују код комерцијалних банака по доста високој каматној стопи, а новац се троши на отплату раније узетих кредита али не и на развојне и инфраструктурне пројекте. Колики је јавни дуг и који је дио БиХ по глави становника задуженији?

Према подацима Министарства финасија БиХ јавни дуг БиХ у задњем кварталу текуће године износи 12 милијарди марака. Од тога на спољни дуг отпада нешто више од 8 милијарди марака, док је унутрашњи дуг БиХ око 4 милијарде. У укупном стању јавне задужености Федерација БиХ учествује с око 50%, а Република Српска с 48,%. Проблем је што се власти задужују без визије и стратегије. 

"Кад год видите да имамо дефицит, неплаћене рачуне из претходне године и када се задужујемо да би то сервисирали или то платили онда је то задуживање које је недопустиво. Не можете ви планирати своје трошкове, буџет мора бити избалансиран", сматра економиста Зоран Павловић.

Опозиција критикује власт због начина задуживања, како Федерације тако Републике Српске. 

"Суштина је да је структура дуга јако лоша, изузетно лоша. Структура и рочност је катастрофална за нас јер је искључиво мотивисана како сам и рекао буџетском потрошњом са изузетно високим каматним стопама и по принципу дајте ми по сваку цијену платићемо огроман износ, чак смо чули да у Републици Српској постоје посредници да одређене дугове добијају много већа средства него што су камате. Замислите посредник за задужење од 100 милиона евра добије 12 милиона КМ", рекао је посланик ПДП-а у ПД ПС БиХ Бранислав Бореновић. 

"Очекујемо и даље да јавна потрошња расте а да практично немамо инвестиција и да немамо отварања нових радних мјеста и свега оно што је неопходно да се стабилизују приходи у свим буџетима на свим нивоима власти", каже посланик СДА у ПД ПСБиХ Шериф Шпаго. 

Када се упореди фискална снага Републике Српске и Федерације БиХ, иако је ниво дуга скоро једнак, када се стави у однос са БДП–ом, дуг Републике Српске је дупло већи. Оно што је новост је и то да Влада Републике Српске повећава задужење на домаћем, а смањује на ино тржишту. Све док расту дугови Српске и ФБиХ и укупни јавни дуг БиХ.

"Врло тешко је пратити да ли је оправдано задужење у БиХ. Јавни дуг се повећава али је важно знати зашто се повећава тај јавни дуг, и оно што је највећи проблем је што се задужујемо готово увијек да би се покрили буџетски недостаци", истиче посланик у ПД ПСБиХ Јасмин Емрић (НЕС). 

Док је за једне стање алармантно, премијер Федерације објашњава како је Федерација смањила свој спољни дуг за 511 милиона КМ.

"Ми смо у априлу дошли, јавни дуг Федерације с краја марта је био 24,9 посто БДП данас је 19, 6% То је за неких 5 номиналних процената или 20 посто мање дуга ако ћемо да говоримо у бројевима са 2 милијарде и 700 милиона смањен на 2 милијарде и 200 милиона мањи дуг Федерације", појаснио је Нермин Никшић. 

"Када је ријеч о Федерацији, видјећемо тај извјештај на крају године. Мене мало брине што се први пут појавила ставка ино задужења али мислим да то неће тек тако једноставно ићи јер се мора добити одобрење од државног нивоа, а Република Српска то није слиједила", истиче предсједник Одбора за економска питања ПФБиХ Адмир Чавалић. 

И колико год чудно звучало, Босна и Херцеговина није презадужена држава. Томе треба додати и да су девизне резерве Централне банке Босне и Херцеговине рекордне.

"Девизне резерве Централне банке БиХ на крају новембра прошле године биле су 17,21 милијарду КМ и веће су за 170 милиона КМ у односу на октобар. То је вриједност која се на почетку и на крају мјесеца мијења у зависности од задужености. Девизне резевре биљеже рекордно висок ниво", истакла је говернерка Централне банке БиХ Јасмина Селимовић. 

Осим рекордних девизних резерви Централне банке БиХ, Босна и Херцеговина биљежи рекордне приходе и од индиректних пореза. Управо би новац са рачуна УИО могао бити искориштен за инфраструктурне пројекте, али се та задуживања за градњу чувају као изговор за подизања нових кредита. 

(БХТ) Фото: БН