Традиционално божићно јахање и вожња запрега

Традиција коњарства и божићног јахања коња очувала се у Семберији. Семберци су одувијек били добри узгајивачи коња, јер је живот на селу зависио од ових племенитих животиња. Временом, коње је одмијенила савремена механизација. Али, захваљујући истинским заљубљеницима, коњи се враћају у равницу.

“Прије је свака кућа држала коње, организовале су се трке у склопу Божића, тако да ми ово настављамо. Драго ми је што иде узлазном путањом, што се све више омладине укључује”, каже Борко Симић из Коњичког клуба “Вранац”.

Жељко Деспотовић се преко десетак година бави коњарством, а у основи свега је истинска љубав.

“Ја сам растао уз коње, створила се љубав. То је тешко објаснити неком ко не воли. Био сам раније у Европи. Чим сам се вратио, обновио имам два грла”, каже Жељко.

Љубав према овим племенитим животињама шири се и међу најмађима, који све више посјећују овакве манифестације.

Јахање и упрезање коња на Божић и Нову годину по вјеровању требало би да заштите здравље укућана и стоке, јер су коњи одувијек били најздравије и најљепше домаће животиње.

(БН) Фото: БН