У Бјелорусији се одржавају предсједнички избори

На претходним председничким изборима, у августу 2020, Лукашенко је освојио 80 одсто гласова, према званичним резултатима, што је изазвало тврдње о изборној превари и вишемесечним протестима на које је влада одговорила оштрим обрачуном са хиљадама неистомишљеника.

Да би смањио ризик од нових немира, 70-годишњи Лукашенко је померио датум овогодишњих избора – са топлог августа на ледени јануар, када су масовни протести мало вероватни због лошег времена.

Лукашенко, коме мандат истиче крајем септембра, на данашњим изборима има само симболичне противкандидате, за разлику од гласања 2020. године, пошто изборна комисија овога пута није одобрила кандидатуре опозиционих политичара.

Павел Сапелка, активиста групе за људска права Весна (Пролеће), истакао је да политичари који су некада били Лукашенкови противници „сада буквално труну у затвору” у тешким условима и да нико није имао контакт са њима више од годину дана.

Лидерка опозиције у егзилу Светлана Тихановскаја, Лукашенков главни ривал на изборима 2020. године, назвала је изборе у Белорусији „фарсом“ и позвала Белорусе да гласају против свих кандидата.

Њен супруг, активиста Сергеј Тихановски, покушао је да се кандидује за председника пре четири године, али је ухапшен и до данас је у затвору.

Лукашенко, бивши директор државне фарме, постао је председник 1994. године, зајахавши талас гнева јавности због оштрог пада животног стандарда након хаотичних и болних реформи током транзиције са социјалистичке на тржишну економију.

Током свог првог мандата, Лукашенка су називали „последњим диктатором Европе“, а тај надимак је правдао разбијањем неслагања и продужењем своје владавине кроз изборе које Запад описује као неслободне и неправедне.

Током своје тродеценијске владавине, Лукашенко се ослањао на субвенције и политичку подршку Русије, којој је дозволио да користи белоруску територију за инвазију на Украјину 2022. године, а касније је пристао да добије део руског тактичког нуклеарног оружја.

(РТВ Никшић) Фото: АП