Доприноси од већег минималца закрпиће буџетске рупе

Наиме, повећање минималних плата у ФБиХ на 1.000 КМ, а у РС од 900 до 1.300 КМ довешће до тога да ће се повећати и издвајања за доприносе и порезе у оба ентитета.

Ово је сасвим сигурно јер обје владе нису смањивале стопе доприноса, које су остале на истом нивоу као и претходних година.

Ситуација по привреду у Републици Српској је нешто повољнија јер збирна стопа доприноса износи 31 одсто на бруто плату, док је у Федерацији БиХ 41,5 одсто.

Према подацима Пореске управе Републике Српске, у току прошле године на рачун јавних прихода је прикупљено 4,042 милијарде КМ или 432 милиона КМ више у односу на 2023. годину.

Што се тиче само доприноса, Пореска управа Српске је 2024. године прикупила 2,543 милијарде КМ, што је за око 297 милиона КМ или 13 одсто више у односу на годину раније.

Пореска управа Федерације БиХ је током прошле године прикупила износ од 7,94 милијарде КМ јавних прихода, што је за 603 милиона КМ више него 2023. године.

Ако се погледају само доприноси који су прикупљени у ФБиХ, они су 2024. године износили 5,5 милијарди КМ, што је за 463 милиона КМ више него годину раније.

Тако ће, према неким пројекцијама, Влада ФБиХ прикупити милијарду КМ више новца у овој години од доприноса.

Оно што ће такође повећати приходе ентитетских влада јесте да ће усљед раста минималних плата вјероватно доћи до повећања цијена у скоро свим браншама и инфлације, тако да ће и од пореза зарадити додатни новац.

Што се тиче буџетских дефицита, Милорад Додик, предсједник Републике Српске, рекао је прије неколико дана да је Српска у стабилној финансијској ситуацији, да је прошла година завршена успјешно, те да је буџетски дефицит 0,5 одсто.

У Федерацији се не може наћи податак колико је дефицит износио у прошлој години, иако се претпоставља да је неколико стотина милиона КМ.

Зна се да је 2023. године у односу на 2022. годину из плуса од 200 милиона КМ Влада ФБиХ отишла у минус од 534 милиона КМ.

Жељко Шаин, професор на Економском факултету Универзитета у Сарајеву, истакао је за "Независне новине" да повећање минималних плата није рјешење за смањење дефицита влада.

"Ово је нерационалан, популистички потез који има више негативних него позитивних елемената. Онај ко има минималну плаћу њему је битно да се она повећа, али има једна изрека 'Што видиш на мосту, изгубиш на ћуприји'.

Дакле, једноставно, сви ти ефекти око минималне плаће су добри само краткотрајно. То је добро само за оне који имају минималну плаћу, за све остало је негативно.

И једна и друга влада и они који доносе буџете су на тај начин направили популистички потез који не рјешава проблем.

Проблем рјешава рационализација свих новчаних токова, да се испита колико има ненаплаћеног пореза, вишка администрације, нерационалног трошења, нерационалних тендера.

Политика нас погрешно води и ово је лоше рјешење. Ово је само пролазна, неуспјела мјера", објаснио је професор Шаин.

(Независне) Фото: БН