Ни у јавним вртићима нема мјеста, 2.300 дјеце чека

Јешићева подсјећа и да у јавним вртићима нема мјеста за сву дјецу, те да је око 2300 дјеце на листи чекања. Она каже да то значи да су родитељи те дјеце морали уписати дјецу у приватне вртиће, а чија се цијена тренутно у просјеку креће између 400 и 500 КМ, док је износ субвенције од августа прошле године по дјетету 150 КМ.  

„Умјесто да причамо о цијени приватних вртића, хајде да причамо о изједначавању о изједначавању субвенција за свако дијете и на тај начин избјегнемо дискриминацију дјеце која бораве у приватним вртићима. Чињеница јесте да су се субвенције за боравак дјеце увеле прије 4 године, и да је то требало бити и раније уведено.

Али са недовољним износом субвенција није ријешен проблем, јер ако гледамо финансијски, родитељим није исто уписати дјецу у приватни или јавни вртић, посебно ако имају више дјеце. То посебно не значи да је 0 дјеце не листи чекања, како је то градоначелник поручивао са билборда“, истакла је Јешићева.

Осврћући се на нови метод исплате субвенција, Јешићева сматра да је апсурд и потпуно мимо закона да Град уцјењује власнике приватних вртића да се пријаве на конкурс и потпишу уговор са Градом у којем ће бити условљени цијеном или нечим другим. Додаје да када поскупи цијена електричне енергије, хране, производа за хигијену, дезинфекционих средстава, закупа простора и слично, онда је логично да и цијена коначне услуге мора поскупити.

„Сматрам да се Правилником о суфинансирању боравка дјеце у приватним предшколским установама треба дефинисати који је то износ до којег ће Град сносити субвенцију и то на годишњем нивоу.

Рецимо, ако је максималан износ 450 КМ, што је опет мање од цијене коштања јавног вртића, онда Град субвенционише разлику између 450 и 165. Ако је вртић скупљи од 450 КМ, разлику у цијени ће сносити родитељ. На тај начин се донекле штите родитељи, а и Град рјешава проблем недостака мјеста у јавним вртићима“, наводи Јешићева, те закључује:

„Јасно је да је износ од 450 или 500 КМ колико кошта приватни вртић огроман износ за родитеља, јер плате не прате раст цијена и стандард нам је јако лош.

Због тога апелујем на Град да нађе рјешење које годимана обећава и које ће заиста помоћи родитељима и да издвоји потребан новац у буџету града за субвенције које ће бити једнаке за сву дјецу и да се угледамо на градове који су успјешно ријешили овај проблем. Мислим да нам ипак требају бити приоритет дјеца у односу на тенске терене, паркове, шеталишта и све остало у граду, што, реално, може и да сачека.“ 

(БН)