Џаба нам домаћи ресурси ако трошимо милијарде на туђе

Босна и Херцеговина је позната по богатим изворима питке воде и обрадивом земљишту. Такође, не мањка ни апсурда који су присутни на свим пољима, па и на пољопривредним. Тако смо у 2024. години, поред свих потенцијала, били увозно оријентисани када је ријеч о основним животним намирницама. На увоз меса, воћа, поврћа, житарица и воде смо укупно потрошили 1.708.008.155 КМ, док је на извозу зарађено 284 милиона КМ, што је шест пута мање.

„Ми имамо такво стање да имамо у задње 2 или 3 године лоше временске услове. Имали смо елементарне непогоде, суперћелијске олује и велику сушу. Када смо имали почетак бербе имали смо обилне падавине, дошло је до наглог опадања воћа. Изгубили смо 50% нашег најквалитетнијег воћа“ тврди Драгоја Дојчиновић, предсједник Удружења воћара Републике Српске.

Поред природних непогода произвођачи за овакво стање криве недовољну бригу надлежних институција, јер је увозни лоби постао превише јак. За то вријеме млади напуштају земљу, а пољопривредна добра остају пуста и необрађена.

„Ми дуго година указујемо на то да се заштити домаћа производња. Вишак се мора увести свакако, јер га ми не можемо произвести, али домаћа производња је на кољенима јер смо ми стављени у други план. Министарство вањске трговине и економских односа на челу са господином Кошарцем је уништило пољопривреду, јер је прекомјерни увоз искључио повјерење произвођачима. Видим да долази до пада производње, села су полупразна, а млада снага је напустила ове просторе“ наводи Саво Бакајлић, предсједник Удружења пољопривредника Семберије и Мајевице.

Одговор на питање од Министарство пољопривреде, шумарства и водопривреде Републике Српске: „Шта планира урадити да постанемо извозно оријентисани?“ до закључивања овог прилога нисмо добили. Из Удружења произвођача села Семберије и Мајевице тврде да пољопривредницима Министарство дугује 150 милиона КМ субвенција.

„Они нас кроз подстицаје подстичу да што више пропаднемо, јер се дијели механизација, а то је дужничко ропство људи који то морају отплатити. Како ће отплатити трактор од 200 хиљада марака ако је цијена пшенице јефтина“ каже Бакајлић.

„Морам рећи да нисмо задовољни са динамиком исплате Министарства пољопривреде и Владе Републике Српске када је у питању аграрни сектор. Подстицаји се не исплачују за биљну производњу, још нисмо добили ни рјешења да знамо колико ћемо добити. Ми ћемо вршити притисак да се у што краћем року подијеле средства“ истиче Дојчиновић.

Судећи по подацима Управе за индиректно опорезивање БиХ, без увоза би прошле године остали гладни. Иста судбина мога би нас задесити и ове године, јер без исплаћених субвенција пољопривредницима, упитна је производња.

(БН) Фото: Архива