Зашто Додик пријети банкама: Стране банке одбијају да купе трезорске записе и обвезнице Српске

Милорад Додик запријетио је 23. јануара банкама  током прве конференције за новинаре по повратку са боловања, на којем је био више од мјесец дана због оперативног захвата.

 “Изнијели сте 750 милиона КМ депозита ових грађана у иностранство да би подржавали најуспјешније економије Аустрије и Њемачке. Нашим депозитима сте купили 150 милиона КМ обвезница у иностранству. Имате рок од три мјесеца да то вратите у Републику Српску, јер су то наше паре. Не будете ли то вратили, први дан након тих 90 дана затворићемо вас! Мислите да не можемо? Видјећете да можемо”, поручио је Додик.

Навео је како је власт Републике Српске “до сада имала разумијевања за банке, које због санкција нису могле да сарађују са институцијама”,  запријетивши потом да је дошло вријеме да банке “морају да покажу одговорност”.

“Веома озбиљно им поручујем, а знамо које су то”, наставио је Додик са пријетњама, алудирајући на банке чија су сједишта у иностранству. Мада потпуно свјестан да његове пријетње ни на који начин не могу бити спроведене, Додик је аудиторијуму покушао да се представи као владар који има све конце у својим рукама, што је далеко од истине.

БАНКЕ НЕЋЕ ДА КУПУЈУ ОБВЕЗНИЦЕ И ТРЕЗОРСКЕ ЗАПИСЕ

Санкције које су Сједињене Државе увеле комплетном политичком врху Републике Српске, појединим министрима, владиним службеницима, те фирмама, њиховим оснивачима и руководиоцима, који су чинили корупривну мрежу породице Додик, у огромној мјери су уздрмале и Милорада Додика и његову власт. Посебно јер су на “црне листе” стављени и они који су пререгистровањем санкционисаних фирми покушали да избјегну казнене мјере, чиме је породица Додика остала без огромних прихода.

Америчка амбасада у БиХ раније је саопштила да су власти Републике Српске од 2023. године кроз различите уговоре са готово 36 милиона евра финансирале фирме које су на црној листи ОФАЦ-а, а представљале су извор богаћења Милорада Додика и чланова његове породице.  Свим “црнолисташима” у Републици Српској банке су затвориле рачуне, како се не би изложиле ризику да и саме буду на удару санкција.

Влада Републике Српске се довела у позицију да све теже, скоро никако, своје обвезнице може продати на међународном финансијском тржишту. Пара у буџету је све мање, влада не измирује дуговања, прије свега према добављачима, а катастрофалну финансијску ситуацију санира једино захваљући чињеници да постоји повећан прилив од наплате индиректних пореза, а на основу поскупљења роба и услуга и повећања намета на плате.

АГЕНЦИЈЕ ЗА БАНКАРСТО ШУТЕ НА ДОДИКОВЕ ПРИЈЕТЊЕ

Оно што се зна и што се ни на који начин не може промијенити је да ни Додик ни Влада Републике Српске не могу затворити банке у Српској. Регулација оснивања, пословања, управљања, надзора, реструктурирања и престанка рада банака на територији Републике Српске регулисана је Законом о банкама Републике Српске. Према том закону, Агенција за банкарство је једина која банкама може одузети дозволу за рад.

Агенција је, дефинише закон, надлежна за “издавање и одузимање банкама дозволе за рад и других одговарајућих аката у складу са својим овлашћењима, посредни и непосредни надзор пословања банака, налагање мјера надзора и друге надлежности у складу са законом којим се уређују банке”. Да би Агенција за банкарство покренула поступак одузимања дозволе за рад некој од банака морају постојати врло оправдани разлози за то - да је капитал банке негативан, испод законског минимума, и да су угрожени депозити грађана и правних субјеката у тој банци. Према закону, Агенција за банкарство Републике Српске је “у обављању послова самостална и независна, а надзор над њеним радом врши Народна скупштина Републике”.

“Ни предсједник Републике Српске ни Министарство финансија нити било ко други из извршне или законодавне власти не може тек тако наредити Агенцији за банкарство Републике Српске да затвори неку банку. Додик је циљао на неке банке чији су власници странци. Ако би покушао да их затвори, на ноге би се дигло пола Европе”, рекао је Журналу саговорник из банкарског сектора у Републике Српске.

ПИТАЊА БЕЗ ОДГОВОРА

“Да ли је могуће да извршна власт у Републици Српској нареди затварање комерцијалних банака, како је то најавио предсједник Републике Српске, и, ако јесте, ко и да ли може дати налог Агенцији за банкарство да затвори одређене банке, с обзиром на то да је према Закону о агенцији за банкарство Републике Српске ‘у обављању послова Агенција самостална и независна’”, прво је питање које је Журнал поставио директору Агенције за банкарство Републике Српске Срђану Шупуту.

Тражили смо одговори и на питање - “какве би посљедице имало евентуално затварање банака за грађане и привреду Републике Српске и да ли би такав потез довео до потпуног финансијског колапса у Републици Српској?”

Од Шупута нисмо добили никакакав одговор, што не чуди, јер је он, као и бивши директори Агенције, режимски човјек, који својим изјавама у јавности нити жели нити смије да противријечи Милораду Додику.  Што не значи да је вољан и спреман покренути евентуални незаконити процес забране рада појединим банкама у Републици Српској. Уосталом, врло је био помирљив када су банке особама и фирмама са америчке “црне листе” затвориле рачуне, надајући се, баш као и Додик, да ће, “ако се неке геополитичке ствари поредају, спласнути притисак ОФАЦ-а на банке у Републици Српској”.

До тог “ако”, Шупут сматра да би, што је и потврдио у септембру прошле године, за финансијски сектор Републике Српске и БиХ било погубно да било која банка дође на ОФАЦ-ову листу, јер би то значило гашење банке.

Из Удружењу банака БиХ (УББиХ) нису жељели да коментаришу Додикове пријетње затварањем банака у .

“Немамо додатних информација изузев оних објављеним у медијима, тако да у овом тренутку не можемо давати изјаву или коментаре”, одговорено је Журналу из УББиХ, чије су чланице и банке са сједиштем у Републици Српској, као и банке које је таргетирао Додик.

Пријетње предсједника Републике Српске упућене банкама нису жељели да коментаришу ни из Централне банке БиХ, наводећи да надлежност за издавање и одузимање дозвола за рад комерцијалним банкама припада агенцијама за банкарство у Републици Српској и ФБиХ.

“Сходно томе, одузимање дозволе за рад комерцијалним банкама није у надлежности ЦББиХ”, навели су у одговору Журналу.

Одговарајући на питање о могућим посљедицама у случају евентуалног затварања банака за грађане и привреду Републике Српске, навели су да ЦБиХ, “као одговорна институција која своје процјене базира на поузданим показатељима, не може давати одговоре на хипотетска питања”.

“ЦББиХ може, евентуално, коментарисати најаве регулатора или очекиване ефекте уведених регулаторних мјера”, закључили су.

БАНКЕ НЕЋЕ РАДИТИ ПРОТИВ СЕБЕ

Некадашњи директор УББиХ Берислав Кутле изјавио је за Ал Јазееру да по законима БиХ не постоји никакав начин да се банке натјерају на било који потез који је против њиховог пословања. С друге стране, нагласио је он, нити држава нити било који њен дио не би преживјели одлуку „мајке банке“ да затвори своју испоставу у тој земљи или једном њеном ентитету. Када би се Додикова пријетња обистинила, сматра он, највећу штету би претрпјели грађани Републике Српске.

“Као прво, остали би без послова (у банкама), а што је још битније не би могли ни функционисати. Све трансакције везане за новац би постале мисаона именица. Привреда  би након огромног губитка преселила пословање у Федерацију БиХ”, навео је Кутле.

Додикове оптужбе на рачун банака о томе да су изнијеле новац ван Републике Српске и БиХ, он види као чисту тржишну утакмицу. Његово мишљење дијели и економиста Зоран Павловић, истичући да банке потпуно легално износе новац у иностранство и тамо га улажу за куповину обвезница.

“То је нормалан пословни аранжман, они то морају да раде. Имају робу на лагеру која није пласирана и по том основу они морају да зараде, јер би у супротном правили губитке и не би могли да послују”, рекао је Павловић за Журнал.

Додаје да је банка пословни субјекат, коме је новац дат на чување и плаћање камате депозитарима, било да су то приватна лица, фирме или јавна предузећа.

“Дио новца иде у кредите. На основу давања тих кредита и наплаћивања камате се обезбјеђује плаћање камата за депоненте и дио плаћања трошкова пословања. У ситуацији када банка дође у позицију да нема кредитних пласмана, а то значи да нема могућност да заради са парама које има, онда улази на финансијско тржиште и пласира слободна средства по каматама са којима ће обезбиједити пословање и и плаћање камата грађанима и фирмама по основу депозита. Ако немају могућност пласмана у земљи, банке тај новац пласирају на берзе ван земље, јер је то начин пословања комерцијалних банака, то је методологија рада банкарског сектора”, наглашава Павловић.

Када банка купи одређени вриједносни папир, трезорски запис или обвезнице, каже он, она их може препродавати и ту је немогуће ући у траг хартијама од вриједности све до момента док се оне не донесу ради наплате уложеног новца.

НЕМА КРИВЦА ЗА ПРОПАСТ БАНАКА

Ноторно је да Додик свјесно спинује причу о томе како стране банке, које имају своје експозитуре у Републици Српској, пљачкају грађане, фирме и јавни сектор у Републици Српској и њихов новац улажу у “економије Аустрије и Њемачке”, настојећи да за лоше финансијско стање у Републици Српској нађе кривца у сваком другом осим у властима Српске, које су једино и искључиво одговорне за то.

Занимљиво је да Додик, који тврди да увијек има информацију више, није знао да ће у релативно кратком року пропасти двије банке у Републици Српској – прво “Бобар банка”, а онда и “Банка Српске”, са којима су нестале и стотине милиона депозита фондова, општина и јавних предузећа из Републике Српске.

Наравно да је знао, чак је преко бивше директорице Агенције за банкарство Славице Ињац, коју је поставио на то мјесто да би контролисао цијели банкарски сектор у Републици Српској, темпирао да „Бобар банка“ буде ликвидирана у децембру 2014. године, три мјесеца након смрти њеног власника Гаврила Бобара. Против Славице Ињац вођен је судски поступак због пропасти “Бобар банке”, али је на крају бањалучки Окружни суд ослободио свих оптужби, мада се теретила да је била упозната са свим незаконитостима у пословању банке, а није предузела ништа да то спријечи. Пропашћу “Бобар банке” причињена је штета од 122,5 милиона марака бројним фирмама, општинама и фондовима.

Потом је 2017. године у стечај отишла и “Банка Српске”, прогутавши 30 милиона КМ, колико је 2013. године Влада Републике Српске уложила у докапитализацију пропале “Балкан Инвестмент Банке”, у власништву литванске УКИО групације. У “Банци Српске” остало је блокирано 75 милиона евра депозита, од којих милионски депозити јавних предузећа и институција нису били осигурани.

У жижи јавности дуго времена била је и бијељинска “Павловић банка”, због малверзација са кредитом од 750.000 евра, који је преко те банке пласиран Милораду Додику за куповину виле на Дедињу. Власник те банке био је Слободан Павловић, који је по налогу Тужилаштва био ухапшен 2016. године. Павловић је погинуо 2021. године у Чикагу, а предмет “Павловић банка” у вези са куповином Додикове виле у Београду и даље је активан у Тужилаштву БиХ. “Павловић банка” од краја 2019. године послује као “Наша банка”.

Своју уплетеност у пропаст “Бобар банке”, “Банке Српске” и аферу “Павловић банка” Додик је негирао од самог почетка, а горљиво је бранио и своју пуленку Славицу Ињац, тврдећи да њено хапшење има политичку позадину и да је усмјерено против Републике Српске.

(Журнал) Фото: БН