Свијет је лудио за овим производом: Грешка коштала милионе

Дизајниран од стране словеначког дизајнера Давора Шавника, овај телефон није само обликовао техничке стандарде, него је постао симбол своје ере, а његова прича обухвата како успјехе, тако и значајне пропусте у заштити интелектуалног власништва.

"Искра ЕТА 80" био је више од обичног телефона – био је предмет жеље и статусни симбол на простору бивше Југославије. Овај модел брзо је освојио тржиште, упркос почетним потешкоћама у дистрибуцији.

Наиме, због капацитета производње, матична фабрика "Искра" у Крању није могла да задовољи велику потражњу, а телефон је постао прави хит.

Његов дизајн био је нешто потпуно ново за то доба. Својим модерним изгледом, који је укључивао глатке линије и софистициране облике, "ЕТА 80" је личио на футуристички предмет, а иако је телефонски прикључак био луксуз у многим дијеловима Југославије, овај је телефон био прави симбол урбаног живота и модерности.

Разни су га страни медији успоређивали с луксузним аутомобилима, попут Ламборгинија или чак са авионима због својих аеродинамичних линија.

Био је хит и ван Југославије

Овај телефонски модел није био само домаћи феномен. Изван граница Југославије, посебно у Италији и Њемачкој, "ЕТА 80" је постао предмет великог интересовања, а наруџбе су стизале са свих страна свијета. Дизајн је освојио бројне награде и признања, како у Југославији, тако и у иностранству, чиме је Шавников рад стекао глобално признање, пише Курир.

Међутим, упркос свим успјесима, једна велика грешка пратила је цијели пројект: "Искра" није на вријеме заштитила патент на глобалном нивоу. То је омогућило конкуренцији да произведе милионе копија телефона, које су широм свијета продаване без икаквих права на интелектуално власништво. Процјењује се да је у том период произведено око 300 милиона неовлаштених копија, што је резултирало огромним финансијским губицима за Шавника и фирми.

Но, успркос свему, дизајн телефона "Искра ЕТА 80" никада није изгубио на значају. Данас се сматра дијелом индустријске баштине, а примјерак овог модела налази се у сталним поставима престижних музеја модерне умјетности, попут оног у Њујорку (МоМА) и Минхену. Ова трајна афирмација и признање његовог рада показују колико је његов дизајн био испред свог времена.

Док би исправно пословање и заштита права засигурно донијели другачији исход за Шавника, чињеница је да је својим радом постигао не само умјетнички, већ и трајни културни утицај. Иако је пропустио значајан новчани добитак, његов рад и даље одражава иновативност која надмашује границе времена и простора, преноси Бизнисинфо.

(Бизнисинфо) Фото: Архива