Произвођача млијека у Српској све мање: Ко је крив?

Прије 25 година у Републици Српској је било око 17.600 произвођача млијека, док их је по задњем попису чак пет пута мање - око 3.400, податак је Удружења сточара Републике Српске.

“Имамо 32.000 музних грла која дају, нереалних 130 милиона литара млијека годишње”, тврди Раденко Арсеновић, пољопривредни произвођач из Мале Обарске и потпредсједник Удружења пољопривредника “Села Семберије и Мајевице”. Он за такво стање криви увозничке лобије и наравно оне који им омогућавају такво пословање. 

“То је проста рачуница, не морате бити економски експерт, узмете дигитрон и подјелите. Крава се не музе свих 12 мјесеци – мора бити стеона током године, тако да испада да наше краве дају 60 – 70 литара млијека дневно. То значи да млијеко мора да дође са неке друге стране,“ сматра Арсеновић.

Власник фирме за прераду млијека из Драгаљевца код Бијељине, Душко Цвјетиновић каже да млијеко откупљује искључиво од локалних фармера, те да је прошла година била изуyетно добра и за произвођаче и за прерађиваче. Додаје да увоз млијека гуши домаћу производњу.

“Не треба дозволити да имамо мањак млијека на тржишту, али би требало на вријеме интервенисати, да се не увози када има нашег млијека вишка, као што се дешава у зимском периоду, а то држава преко ресорног министарства може да ријеши. Ми смо мали да то ријешимо.  Мислим да је цијена откупа сировог млијека реална, мада би можда могла ићи горе за који фенинг, мада се и у Србији тако креће. Штп се тиче субвенција и оне би могле да буду мало боље”, каже Цвјетиновић. 

Када су у питању откупне цијене, оне се у Републици Српској, Федерацији БиХ, али и Србији и Хрватској приближне, али је велика разлика у подстицајима на музна грла, па тако рецимо у Србији износе око 1000 КМ по крави, а код нас 330 марака, кажу сточари.

“Имао сам производњу од 8.000 литара мјесечно, међутим узета ми је премија на 10 мјесеци и онда сам морао да смањујем, за шта ми је требало пар мјесеци и на крају сам дошао до 2.000 литара. После су кренули са мало бољим подстицајима и онда сам повећао производњу на 11.000 литара мјесечно. Међутим, ми мањи произвођачи мислимо да се премије отимају од нас и да се дају само великима”, каже Раденко Арсеновић.

На смањење броја такозваних малих фарми, највише је утицала лоша сарадња између ветеринарских и служби за снабдијевања храном са произвођачима млијека, односно мањак стручног знања и усавршавања код пољопривредника, сматра Љубиша Стевановић, пољопривреднк из Амајлија код Бијељине.  

“Неопходно је да сваки произвођач има основно знање да би то његово стадо опстало. Значи, потребна је много, много већа сарадња, односно да се стручност и пракса код произвођача повеже, да се што више сарађује и разговара, а ми тог разговора са нашим ветеринарским службама имамо врло, врло мало”, кеже Стевановић.

Количина млијека се повећава, а број добављача се смањује, јер постоје боља грла за мужу и то постаје исплатив посао. Начин на који се ради је бољи и квалитетнији него раније, јер, ако је неко правио сто литара млијека, сада прави 500. Аутоматски нестају мали произвођачи, тако да је то реалност", појашњавају стручњаци.

<ифраме срц="//www.yоутубе.цом/ембед/сx_р9ах90w8" wидтх="560" хеигхт="314" аллоwфуллсцреен="аллоwфуллсцреен">

(БН) Фото: БН