БиХ у 22. вијек улази са упола мање становника

На ово је упозорено у извјештају Уједињених нација, који се бавио процјенама промјена броја становништва за сваку европску земљу од 2024. до 2100. године. 

Како је појашњено, ове процјене направљене су на основу досадашњих званичних података о стопама наталитета и смртности, али и постојећих образаца миграција. У документу се истиче и да је у посљедњих неколико деценија наталитет у Европи пао испод стопе "замјене" те да ће се тај негативни тренд не само наставити, већ вјероватно и убрзати. 

Према посљедњим подацима на планети живи око 8,2 милијарде људи, а пројекције показују да би тај број за 75 година могао постати већи за још двије милијарде. И док становништво неких земаља наставља брзо да расте, друге, а прије свега европске земље доживљавају смањење броја и то у процентима који више него забрињавају. 

Од 44 европске земље, БиХ се налази на четвртом мјесту по проценту становништва без кога би могла остати до 2100. године и он износи - 56 одсто, што је готово три пута више од европског просјека. 

Испред ње су само Украјина, Албанија и Литванија. На петом мјесту ове црне демографске листе је Сјеверна Македонија (52 одсто), Црна Гора је на десетом (48 одсто), Србија дванаестом (45 одсто), а Хрватска на тринаестом (44 одсто). Од свих бивших југословенских република Словенија је, условно речено, у најбољем положају. Према процјенама Уједињених нација, ова држава би 2100. године могла имати за 23 одсто мање становништва, него данас. Збирно гледајући на просторима бивше СФРЈ, која је некада бројала око 22 милиона људи, на прагу 22. вијека живјеће за 8,24 милиона мање људи него 2024. године. Аутори ове студије наводе да је регионално гледано источна Европа већ доживјела велики пад у броју становника, који је почео током деведесетих, уз претпоставку да ће се тај тренд само убрзавати.

Што се тиче броја људи, најпогођеније европске земље, према процјенама Уједињених нација, биће оне најнасељеније, попут Њемачке, Пољске и Италије. Збирно гледајући ове три државе би 2100. године могле бројати за 56,4 милиона мање становника него 2024. године. 

И већина других европских земаља је у демографском минусу. Тек за неколико њих се процјењује да би у наредних 75 година могле имати нешто већи број становника. Интересантно, за Ирску се наводи да ће бити на нули, а за Швајцарску, Француску, Велику Британију, Шведску и Линхештајн да би, процентуално гледајући, могле имати једноцифрен раст броја становника. У најбољем положају је Луксембург и богати Монако, двије државе за које аутори студије сматрају да ће имати раст од 10, односно 24 одсто.        

На крају су закључили да ће се ови негативни трендови сигурно одразити на економије европских земља, али и способност држава да егзистирају и финансирају јавни и социјални сектор. 

Према ријечима демографа Стеве Пашалића, ови подаци нимало не изненађују. Он чак сматра да би они у случају БиХ могли бити и гори, поготово због свих негативних трендова који су годинама присутни. 

- Њихове процјене су чак оптимистичне. Према неким подацима, у овом тренутку у БиХ живи тек негдје између 2,8 и 2,9 милиона становника, што је далеко мање од процијењених 3,5 милиона - каже за "Глас" Пашалић, додајући да ипак није поборник дугорочних пројекција, јер у демографији постоје циклична кретања.     

Наводи и да је БиХ, од свих европских земаља, у посљедњих неколико деценија имала највећи пад у броју становника, гледано у процентима и он је износио 33 процента. 

- Нажалост, сва ова негативна кретања, која годинама трају, наставиће се и у будућности све док не нађемо начина да зауставимо миграције, односно одлазак младих људи у иностранство. Само природним прираштајем не можемо ријешити овај проблем, баш као ни субвенцијама којима се стимулише рађање дјеце - упозорио је Пашалић. 

Процјене смањења броја становника у региону до 2100. године

                                          БРОЈ                            ПРОЦЕНАТ (%)  

БиХ                                - 1,8 милиона                                56

С. Македонија            - 958.000                                      52

Црна Гора                   - 306.700                                       48 

Србија                           - 3 милиона                                     45

Хрватска                     - 1,7 милиона                                 44

Словенија                    - 485.000                                        23

(Глас Српске) Фото: БН