Помиловања Додика: Заштита криминала преко помиловања

Током 2024. године је потписано укупно 16 помиловања у Босни и Херцеговини – без објашњења о разлозима због којих се дају јер функционере закон на то и не обавезује.

Највише помиловања су дали Додик и предсједница Федерације Босне и Херцеговине (ФБиХ) Лидија Брадара и то су, углавном, брисање пресуда, односно смањење затворских казни.

Помиловање осим предсједника могу дати и чланови Предсједништва БиХ те градоначелник Брчко дистрикта и тако промијенити или ублажити казне и избрисати пресуде. Закон није ограничио колико који функционер и у којем временском року може дати помиловања.

Центар за истраживачко новинарство (ЦИН) годинама прати одобравање олакшица осуђеницима у БиХ. Те информације показују да функционери потписују помиловање, не узимајући у обзир мишљење струке.

Помиловања предсједника Додика

Младен Гајић је осуђен у јулу 2022. године јер је као директор ЈЗУ Болница „Свети Апостол Лука“ у Добоју прекршио закон при набавци заштитних одијела и маски током пандемије корона вируса 2020. године.

Он је склопио посао са бањалучком туристичком агенцијом „Травел фор фун“ која није ни имала дозволу за промет медицинским средствима.

Испоставило се да су у испорученој роби, чији пријем директор Гајић није надзирао, стигле и наочале за варење и брушење. Набавка је проведена преговарачким поступком без обавјештења о набавци.

Град Добој је оштећен за више од 82 хиљаде КМ.

Гајић се договорио са Републичким јавним тужилаштвом да призна кривицу, одрекавши се суђења у којем би јавност могла чути детаље о набавци, па је осуђен на 10 мјесеци затвора.

У пресуди пише да Гајићу није могао бити забрањен нити ограничен рад јер је оптужен за блаже кривично дјело − несавјестан рад у служби. Није могао добити ни већу казну јер га Тужилаштво није теретило за евентуално угрожавање живота особља и и пацијената због кориштења неадекватне опреме.

Гајић је платио Граду Добоју 82.320 КМ штете и откупио неиздржаних седам мјесеци затвора за 10.500 КМ. Наредне 2023. године замолио је свог страначког шефа Милорада Додика за помиловање, затраживши најбоље што се нуди − брисање пресуде.

У захтјеву је написао: да ће поштовати правни поредак Републике Српске и да неће починити ново кривично дјело, да је високообразована особа са научним титулама и да му брисање пресуде треба за даљњу каријеру те да је обештетио буџет Добоја иако то није био обавезан учинити.

Министарство правде РС којим руководи министар Милош Букејловић, такође страначки колега из СНСД-а, није имало ништа против, али је Окружни суд у Бањалуци приговорио.

Судија Благоје Драгосављевић, који је изрекао пресуду, образложио је да је Гајић већ искористио све законске погодности: оптужница му је промијењена у блаже кривично дјело, потписао је споразум о кривици и откупио казну па би помиловање потпуно обесмислило правоснажну пресуду и онемогућило превенцију таквог понашања, што је сврха казне.

„ (…) а осуђеном би се омогућило да конкурише за јавне дужности иако је у вршењу истих већ учинио кривично дјело за које је осуђен на казну затвора“, написао је судија Драгосављевић и скренуо пажњу да Гајић није платио штету Граду Добоју из моралних разлога и добровољно, како је написао у захтјеву, већ зато што је то био увјет да Суд прихвати његов Споразум о признању кривице са Тужилаштвом.

У допису Суда је наведено да управо евиденција о осуђиваности треба да спријечи осуђенике да поново обављају јавне функције. Помиловање које се даје само како би се неко опет вратио на функцију нема оправдање, сматра Суд, недопустиво је и деградира ауторитет и значај правоснажне пресуде.

Међутим, предсједник Додик није узео у обзир аргументе судије па је потписао помиловање свом страначком колеги Гајићу, а потом га подржао у наставку рада на позицији директора болнице у Добоју.

Гајић није одговорио на позиве ЦИН-а, а адвокат Синиша Микић који га је заступао у кривичном поступку каже да је брисање пресуде била једина опција помиловања коју је могао добити:

„Њему никакву услугу није направио тим брисањем јер би се то брисало по сили закона“. Додао је да се након одређеног периода све казне до три године затвора бришу по сили закона и то се зове законска рехабилитација.

Додик је 2024. године помиловао шестерицу осуђених.

Уз Гајића је обрисана пресуда тројици који су због тјелесних повреда и туче добили новчане или условне казне. Преостала двојица осуђених за угрожавање сигурности и злоупотребу положаја су добили пријевремену слободу – једном је остатак затворске казне замијењен условном, а другом је опроштен.

Међу њима је бивши замјеник јавног правобраниоца РС Мирко Стојчиновић, осуђен у јулу 2021. на Окружном суду у Бањалуци на двије и по године затвора због злоупотребе положаја или овлаштења.

Он је 2016. године неосновано одустајао од жалбе при заступању Града Бањалука у споровима за некретнине вриједне најмање 7,3 милиона КМ. Притом је ометао колеге које су то намјеравале учинити како би осигурале успјех Граду.

Уз затворску казну Стојчиновићу је било забрањено да три године након правоснажности пресуде ради као државни службеник. У добојски затвор је упућен у мају 2023. и отамо је писао Додику, затраживши да га ослободи затвора и мјера забране.

Навео је да га је на позицију правобраниоца изабрала Народна скупштина РС, да је био успјешан у раду, да је стваралац Републике Српске и командант одбране Добоја те да је одлуком високог представника ОХР-а Паддyја Асхдоwна смијењен са мјеста начелника Општине. Описао је себе као човјека који вегетира откад му је додијељен притвор.

И у овом поступку је затражено мишљење Министарства правде РС, које опет није имало приговор на захтјев, те од Окружног суда у Бањалуци, који се опет противио помиловању.

Судија Пане Гаврић, који је изрекао пресуду, закључио је да су се све околности већ цијениле при изрицању казне. Суд је објаснио да ће затворска казна и мјере забране рада у државним органима постићи сврху кажњавања док би помиловање било у супротности са Кривичним законом РС-а.

Додик се и у овом случају оглушио о наводе Суда. У јулу 2024. потписао је помиловање, ослободивши Стојчиновића остатка затворске казне.

Стојчиновић је након 17 мјесеци у затвору изашао на слободу као умировљеник са мировином од око 1.400 КМ. Преко адвоката је поручио да не жели коментарисати свој случај.

(ЦИН)