Кумовска зграда у Бањалуци намјенски прављена за УИО?!

Активности на изградњи објекта за смјештај Управе за индиректно опорезивање БиХ у Бањалуци започете су још 2007. када је одлучено да се одвоји 2 милиона марака за куповину земљиишта за изградњу објекта.

Руководство Управе, бивше и садашње, твди да се тада није мога наћи адекватна грађевинска пацела те је 2013. донесена одлука да се купи готов објекат и за то је планирано 37 милиона.

Међутим услове, прописане тендером за куповину зграде, није нико могао испунтии све до 2020. када је Управи понуђена зграда Гранд трејда по цијени од 98 милиона марака.

Та зграда је и прије него се сазнало за њену крајњу намјеру, изазвала бурне реакције јер је направљења на градској зеленој површини, коју су Бањалучани звали Пицин парк, и јер је дио земљишта, уз помоћ институција и примјену бруталне силе, отет од породице Вулић. 

Тада су у Бањалуку организовани и први озбиљнији грађански протести.

Активиста Тихомир Дакоћ, сјећајући се протеста 2012. каже да је то био вапај за поштовање закона.

,,Када смо почели да се бавимо тиме, да истражујемо о чему се ради о шта се све дешавало од 2006.када је почеја та градња , схватили смо да ту постоји огроман бриј нерегуларности.само земљиште је продати за невјероватни ниску цијену, испод сваке тржишне вриједности’’, тврди Дакић.

Он додаје да су тада схватили и да Институције не раде у интересу народа и Републике Српске већ су се ангажовале како би тај спорни пројекат био завршен без обзира на све.

Протести нажалост нису уродили плодом.

Вулићи су остали без земље, власник Гранд трејда Миле Радишић је направио зграду али је у међувремено одлежао и затворску казну због малверзација током приватизације Медицинске електронике, предузећа којем је припадао и дио земљишта на којем је изграђен спорни објекат.

Међутим за Савјет министара БиХ није спорно да се одвоји 100 милиона марака и купи зграда од, за криминал и корупцију,осуђеног лица.

Све то наводи на сумњу да је осим Радишића, власник зграде и неко много моћнији, због чега је обејкат и добио назив  ,,кумова зграда’’, те да је од почетка грађен намјенски за Управу за индиректно опорезивање БиХ.

,,Познати купац, познати продавац, само је непознато како је уопште успио да сагради такав и толико објекат и да ли је он уопште власник тог објекта’’, каже екомомски аналитичар Светлана Ценић.

Она додаје да очигледно неко стоји иза тога јер ако погледамо како је та фирма у протеклим деценијама градила, на којим локацијама, како је добијала дозволе и сл.све је јасно.

И Канцеларија за ревизију Институција БиХ утврдила је низ неправилости око објекта за смјештај Управе за индиректно опорезивање БиХ у Бањалуци.

Од одуговлачења процеса, преко нацртаних услова у тендеру до незаконитог повећања цијене са првобитно одобрених 37 до коначних вртоглавих 103,4 милиона марака. 

Правосудне институције на све ово не реагују али се за случај заинтересовала Паарламентарна комисија за биорбу против корупције које ће све информације до којих дође предати истражним органима.

(БН) Фото: БН