Благојевић опомиње Владу Српске: Закаснили смо одавно

Међутим, ово што чини актуелна Влада је поново супротно Уставу БиХ, баш као што је случај и недавно усвојеним законом о забрани дјеловања СИПА-е, Тужилаштва БиХ и Суда БиХ на територији Републике Српске.

Наиме, давне 2001. године Република Српска, тачније речено посланици и делегати из Републике Српске у Парламентарној скупштини БиХ, усвојили су у истовјетном тексту закон тадашњег високог представника Волфганга Петрича, који је Петрич наметнуо 13.1.2000. године и којим је он основао Државну граничну службу БиХ.

Она је касније, 2007. године за вријеме вршења власти Милорада Додика, само преименована у Граничну полицију БиХ, Законом о измјени Закона о Државној граничној служби, усвојеном и гласовима СНСД-а Милорада Додика у Парламентарној скупштини БиХ у марту 2007. године.

Но, да се вратимо у 2001. годину. Средином те године Парламент БиХ је беспоговорно усвојио закон Волфганга Петрича о Државној граничној служби БиХ.

О тој снисходљивости према ОХР-у цијелог државног Парламента, а тиме и посланика и делегата из Републике Српске, понајбоље свједочи стенограм са наставком Треће сједнице Дома народа Парламентарне скупштине БиХ, одржане 23.5.2001. године, који је доступан на интернетској страници Парламента БиХ.

У том стенограму између осталог је забиљежено да је српски делегат Драгутин Илић (из Социјалистичке партије) изјавио (стр. 50. стенограма): "желим да истакнем да Високи представник као неспорни ауторитет у БиХ и врховни ауторитет у БиХ, треба да има што мање посла, а имаће га уколико будемо радили свој посао".

Био је ово извод из стенограма са наставка Треће сједнице Дома народа од 23.5.2001. године.

Међутим, та сједница је почела 25.4.2001. године, ау стенограму са почетка те сједнице поводом сета закона Волфганга Петрича, међу којима је и закон о државној граничној служби БиХ, забиљежено је (стр. 15) да је српски делегат Никола Шпирић (тада члан ПДП-а, а данас Додиковог СНСД-а) у својој парламентарној расправи између изјавио: "ја цијеним улогу и значај високог представника. Будимо захвални што су ове законске пројекте успоставили да живот нормално функционише“.

У то вријеме СНСД Милорада Додика имао је једног српског делегата из Републике Српске у Дому народа Парламентарне скупштине БиХ. Био је то Горан Турјачанин, док су остали српски делегати (поред већ поменутих Драгутина Илића, Николе Шпирића и Горана Турјачанина) били Момчило Новаковић (СДС) и Драгутин Родић (ДНС), који су такође учествовали у раду те сједнице Дома народа.

Након што је обављена расправа о наметнутом закону Волфганга Петрича о државној граничној служби БиХ, Илија Шимић, тадашњи предсједавајући Дома народа, позвао је делегата да гласају о том закону, након чега је констатовао:

"Једногласно. Захваљујем вам, Закон о Државној граничној служби смо усвојили" - стр. 60 стенограма наставка Треће сједнице Дома народа од 23.5.2001. године.

Затим је тај закон објављен у Службеном гласнику БиХ, број 19 из 2001. године.

Тако је, дакле, настало оно што се данас зове Граничка полиција БиХ, због чега сада нема уставног упоришта да се иде у оснивање граничне полиције Републике Српске.

Јер, Устав БиХ прописује (члан 3.3б) обавезу ентитета да се у потпуности придржавају закона за које су гласали и усвојили их у Парламенту БиХ, што у конкретном случају значи да није уставно да Република Српска 2001. године изгласа оснивање и рад Граничне полиције БиХ, а да онда 2025. године оснива своју граничну службу.

Но, претходно подсјећање служи не само томе, да се подсјетимо на то да је и Република Српска гласала за Граничну полицију БиХ, већ служи и као доказ наше снисходљивости према ОХР-у.

Пише: Др Милан Благојевић