Политичка криза добија међународни оквир и велики блам власти

Излаз из ове кризе је дијалог и глас интелектуалне јавности која ће указивати на посљедице Додикове политике, истиче Трифуновић.

Милорад Додик константно производи кризе, прави игроказе, рачунајући да ће се завршити у његову корист. И овога пута у кризи са високим представником, је мислио да ће из цијеле ситуације изаћи нетакнут и да ће остварити неку врсту побједе, каже Александар Трифуновић и додаје да се све покушало претставити као процес против Републике Српске.

“Међутим, никако се јавност није ту упецала, али се није појавио неки народни бунт који је пратио тај читав циркус него напротив стекао се утисак да је то борба њега и његове партије и његова нервоза је постајала све већа и већа, али није одустајао да задњег тренутка. Можда је мислио да ће та пресуда бити толико бесмислена и да ће на основу те бесмислености високи представник можда морати да се повуче, не само да повуче своју одлуку, него да он оде одавде потпуно, што с није десило”, истиче Трифуновић.

Тензије су, каже, довеле до страха код људи и нико не може да зна шта ће се десити сутра. Додик позива на разговоре, али више нико с њим неће да разговара под условима које он намеће. У међувремену, Додик тестира своје коалиционе партнере, а у оквиру своје странке не рачуна ни на једног сарадника, него на свог сина. То говори о намјери да се у кругу породице задржи странка и РС, истиче уредник “Буке”.

“Чињеница да мисли да се спрема да влада је и приједлог новог Устава. То је приједлог који треба да заштити суверена, а он претпоставља да ће то бити он и сам поредак, а не људе који живе у РС.

Милораду Додику у овом тренутку недостају четири гласа чини ми се за ту двотрећинску већину и ако се усвоји ја немам никаквих дилема ми постајемо Бјелорусија, критичка мисао ће бити жестоко кажњавана”, каже Трифуновић.

Додик нема одговорност за своју политику и људе који живе овдје. Оно што се сад дешава је изолација РС, овдје не долазе озбиљни политички лидери, а као инвеститори нам долазе шарлатани који остављају велике дугове. Додиков политички израз није напредовао. Он производи непријатеље, јавност се тиме бави, а около се одвија бизнис, истиче Трифуновић.

“Имате упорну борбу да та имовина остане Републици Српској, да је не отму са нивоа БиХ као да та имовина већ није у БиХ, али не да би је конзумирали људи који живе овдје, него да би је конзумирао Орбан, Трамп, можда Путин и да би се та земља и те руде ако заиста постоје дијелили моћницима који њему могу омогућити да задржи своју моћ”, наводи уредник “Буке”.

Опозиција у РС, каже Трифуновић, води лавовску борбу против одлука Милорада Додика иако сво вријеме доживљавају разна шиканирања, понижавања на медијима под контролом Милорада Додика.

“Чињеница да је у колекцији мржње и тензија које је он произвео опозиција слабашна дигла глас против тога мени враћа наду да та политичка битка није изгубљена”.

Црвена линија је територијални интегритет БиХ. Међународна заједница не види начин како да помогне стабилизацији БиХ, али је сигурно да тај територијални интегритет БиХ не смије бити такнут, јер може изазвати озбиљне посљедице по наше окружење, не само ближе него и даље, каже Трифуновић.

(БН) Фото: БН