Ово је класичан облик корупције и злоупотребе положаја?!

Воде Српске“ у потпуности су се изузеле од примјене Закона о јавним набавкама Босне и Херцеговине, иако зграда коју су у Бијељини купиле од фочанског „Павгорда“ није изграђена, већ је тек у изградњи. До краја овог подухвата, без иједног тендерског прописа, финансираће неимарске идеје власти блиског Гордана Павловића и то са невјероватних 10.254.816 КМ.

Агенција за јавне набавке БиХ писала је Журналу да изузеће од примјене у овом случају није могуће и све се завршило по принципу „чуј, Платини, ак' то још једном урадиш, ја се будем изгаламил' на тебе“.

„Агенција ће, након анализе комплетне документације која је достављена, одлучити о даљем поступању“, стоји у писму.

Док у Агенцији за јавне набавке читају, директор „Вода“ Мирослав Миловановић ради и позива се на закључке и одобрења Владе Републике Српске, којом управља неприведени премијер Радован Вишковић (СНСД). А, Влада му је потпуно одријешила руке. Сагласила се да куповином објекта за смјештај радника  „Вода“ и није процијенила колико из буџета може да издвоји како би финансирала ову инвестицију. Даће онолико колико у понуди затражи једини пријављени – „Павгорд“.

У одлуци „Вода Српске“ од 10. фебраура 2025. пише:

„Пословни објекат/пословни простор у Бијељини, који је предмет ове одлуке, тренутно је у изградњи на локалитету Ванеков млин у Бијељини.“

У допису Агенције за јавне набавке БиХ Журналу стоји:

„'Овај Закон не примјењује се на уговор о јавној набавци услуга за: а) стицање, најам или закуп било каквим финансијским средствима, земљишта, постојећих грађевина или друге непокретне имовине или права која се њих тичу.'

Из цитиране одредбе јасно је да се купује 'постојећа грађевина', а не 'грађевина у изградњи'.

Ако се купује зграда која је дјелимично изграђена, онда се купује у затеченом стању, а сви даљи радови подлијежу примјени Закона о јавним набавкама БиХ“, потписала је директорица Филијале Мостар Сања Ћубела.

Директор „Вода“ Мирослав Миловановић потписом на документу, који је у посједу Журнала, потврдио је да у уговору између јавне установе и „Павгорда“ пише да ће објекат бити предат купцу за 18 мјесеци, „што је максимални рок довођења пословног објекта у функционално стање и испуњености свих услова прописаних тендерском документацијом“.

Из „Вода“ су још поручили Агенцији:

„Пословни објекат треба да је као такав изграђен и са урученом употребном дозволом и укњижен у земљишним књигама или да је изградња пословног објекта у току, са издатом важећом грађевинском дозволом и изјавом понуђача о крајњем року за окончање свих грађевинских радова, добијању свих неопходних употребних дозвола, сагласности и овлаштења која се тичу предметног објекта.“

Како су „објаснили“, у члану 6. уговора  између „Вода“ и „Павгорда“ стоји да „продавац гарантује купцу да ће пословни објекат бити изграђен у складу са пројектом и одобрењем за грађење с потписом Министарства за просторно уређење, грађевинарство и екологију РС“, као и да ће „у разумном року у катастру некретнина поднијети захтјев за уплањење и укњижбу предметног објекта“.

Јасно је да Миловановић нема намјеру у овом моменту преузети зграду и наставити да је довршава по тендерским процедурама. Милионским износом из буџета грађана Павловићу ће бити финансиран пројекат и до окончања радова неће бити никакве примјене Закона.

КАКО СУ „ВОДЕ“ ОДАБРАЛЕ „ПАВГОРД“

Миловановић је све признао, врло отворено говорио је о доброчинству о трошку грађана. Још у јавном позиву нагласио је да „Воде“ купују изграђен или објекат у изградњи за смјештај својих радника. Толика доброта на једном документу, објаснио је, омогућила би већем броју понуђача да се јаве. Влада Републике Српске била је већи хуманитарац. У закључку из јула прошле године, у којем се сагласила са шопинг идејама, није навела финансијски износ за ту намјену.

Ипак, да би мало прецизирао широко постављење критерије, Миловановић је одредио да објекат мора да буде у насељеном мјесту у Бијељини, а да ипак није у центру града и да истовремено од центра не буде удаљен више од 1.200 метара. Наравно, површина би морала да буде до 2.500 квадратних метара.

Какве ли случајности. И „Павгорд“ је био шокиран. Баш он има оно што се тражи. Остали понуђачи су утихнули.

Штрихирао је:

Локација – задовољава.

Квадратура – 2.496,67.

Цијена – па могло би 4.107,4 КМ по квадрату. Значи, 10.254.816 КМ са ПДВ-ом.

„Влада РС је 23. јануара 2025. године донијела закључак у којем се сагласила да ЈУ 'Воде Српске' изврше јавну набавку пословног простора површина 2.496,67 м2 у Бијељини за смјештај запослених у ЈУ. Задужују се Министарство пољопривреде, водопривреде и шумарства и Министарство финансија Републике Српске да у буџету Републике Српске за 2025, 2026. и 2027. годину планирају неопходна финансијска средства у износу од 10.254.816 КМ са урачунатим ПДВ-ом“, стоји у документу „Вода“.

Уговор о купопродаји неизграђене зграде закључен је 17. фебруара 20205. код бијељинског нотара Алексе Ђукановића.

„Воде“ сматрају да су предметну набавку провеле у складу са законским одредбама. Којим, ако су изузели од примјене Зсконс о јсвним нсбсвксмс? Чак је и добро сакривени јавни позив освануо у архиви на wеб страници.

Експерти за јавне набавке које је Журнал контактирао крајем фебруара рекли су:

„Класичан облик корупције и злоупотребе положаја.  Да се разумијемо, нити једна набавка се не може покренути док немате обезбијеђена средства за исту. Ово је корупција на највећем нивоу. Значи, одредили су и унапријед знају да ће се само 'Павгорд' јавити, јер је вјероватно тако и 'наштимано' у јавном позиву, који на wебу не постоји, а на основу локације и осталих услова. Очигледно, услиједио је договор око цијене, а питање је колико квадрати у 'Ванековом млину' заиста вриједе.

Потом комисија понуду оцјењује са максималних 100 бодова. Поука о правном лијеку је прича за себе – понуђачи немају право жалбе, јер се набавка не проводи по Закону о јавним набавкама. Није спорно, може се купити и неизграђен објекат, може и рушевина и слично, али оваквом куповином изузеће престаје. Не може уговорни орган купити објекат, па да продавац настави радове на том објекту.

За све даље радове на тој некретнини уговорни орган мора сам провести поступак јавне набавке. Ако би то било дозвољено, онда се може купити и некретнина која уопште не постоји, али ће се изградити некада. То није изузеће. Практично, 'Воде' су могле купити ову грађевину, али да вјештак процијени вриједност и да се плати колико то у том моменту вриједи. Јер, шта ако градња стане? Шта ако та зграда не добије употребну дозволу.“

(зурнал.инфо) Фото: Архива