Нова задужења Републике Српске код "пријатеља"

Толико се Република Српска задужила код мистериозних кредитора, чији идентитет власти у Српској не откривају.

Посљедње задужење ће се враћати идућих девет година, почевши од децембра ове године, и то са фиксном каматном стопом од пет одсто годишње.

Детаљи кредита су објављени у Службеном гласнику Републике Српске прошли петак, али не и то ко је Српској дао новац.

"Не можете добити одговор и немојте нас џаба питати ко вам је дао. Дали су нам наши пријатељи", рекао је Радован Вишковић, предсједник Владе Републике Српске, на јавном сервису Републике Српске.

Из Министарства финансија Републике Српске није одговорено на упит Радија Слободна Европа (РСЕ) о томе зашто власти не наводе од кога ће добити новац, нити за шта ће он бити намијењен.

Игор Црнадак, шеф Клуба посланика Партије демократског прогреса, опозиционе странке у Народној скупштини Републике Српске, раније је на својој Фацебоок страници објавио званични одговор Министарства финансија на посланичко питање од кога је Влада Републике Српске у новембру добила кредит од 100 милиона евра.

У њему, сем законских појашњења, нема информација о поријеклу новца.

Гдје новац улази у земљу?

Сваки инострани кредит било које институције и организационе јединице у земљи, мора да се уплати преко Централне банке Босне и Херцеговине, кажу економисти за РСЕ.

Из Централне банке на упит РСЕ одговарају да они не знају гдје се Република Српска задужила, те да се процес директног задужења Српске не одвија преко њих.

Марко Ђого, декан Економског факултета у Источном Сарајеву, појашњава за РСЕ да Република Српска нема обавезу да тражи одобрење са нивоа БиХ за кредит, јер се не задужује преко државних институција, али да је Централна банка неизоставан посредник.

"На нивоу тог техничког извршења, ја мислим да не могу искључити Централну банку. Односно да ће та средства преко рачуна Централне банке доћи у Републику Српску", рекао је Ђого.

Истог мишљења је и Светлана Ценић, економски аналитичар и бивши министар финансија Републике Српске.

"Како може да буде тајно нешто што мора бити евидентирано, с обзиром да је новчани ток, односно прилив новца у земљу преко Централне банке", пита се она.

Задужења код "пријатеља"

Ценић подсјећа да је кредит који диже Влада Републике Српске ствар јавних финансија, и као такав, његово поријекло се мора знати.

"Не може кредитор бити анониман, нема теоретске шансе, с обзиром да крше све законе могуће, значи Министарство финансија, мора поднијети извештај и парламенту, да не кажем да Министарство финансија државно подноси извјештај такође, Савјету министара и парламенту на увид се стављају сва задужења", наглашава Ценић.

Посланик опозиционе Партија демократског прогреса (ПДП) и члан Одбора за финансије и буџет НС Републике Српске, Диана Чекић, истиче да "нема задуживања код пријатеља".

"Финансије не познају појам пријатеља. Банке раде по систему користи и гледају могућност враћања тих кредита. Значи, нема ријечи ни о каквом пријатељу и то нису никаква донаторска средства, то су кредитна средства која ће отплаћивати грађани Републике Српске", рекла је Чекић за РСЕ.

Она упозорава да не смије бити говора о тајности, с обзиром на то да су власти у Републици Српској "хронично у недостатку новца", те да на све могуће начине покушавају тај проблем да ријеше.

Чекић не жели да спекулише са тиме да је имовина Републике Српске дата као залог, уколико Влада не буде могла да изврши своје кредитне обавезе.

"Уколико су дали то је још гора ситуација, значи иде се у нешто што је ван памети, јер нико нема мандат да зарад неких задужења тргује са богатствима и имовином Републике Српске", казала је она.

Марко Ђого подсјећа да је претходних година Република Српска имала проблема са дизањем кредита у иностранству, који су проузроковани "политичким сукобима између руководства Републике Српске и политичких представника развијених земаља".

Ко су мистериозни кредитори?

Светлана Ценић оцјењује да постоји неколико адреса код којих су властодршци у Републици Српској могли добити кредит, али да свака има своја ограничења.

"Не вјерујем да су Кинези, чисто сумњам, обзиром да сви пројекти са Кинезима тренутно, и они чекају, започело се ово, оно, те око енергетике, те пут, али колико знам, ништа се не дешава", рекла је она.

Уколико јесте Кина, она претпоставља да постоји "хипотека на нечему јако значајном", те да је заложена одређена имовина као гаранција поврата кредита.

"Русија не вјерујем да јесте, Мађарска је и сама на леду у ЕУ, и чак постоји пријетња да се на неки начин елиминишу и из гласања у ЕУ, тако да видјећемо тај расплет. То је и за Мађарску значајан износ, 250 милиона евра, али опет кажем, зарад утицаја Мађарске ту је и Орбан, коме требају такви", рекла је она.

Каже да је "не би изненадило" ни да је зајам узет од Саудијске Арабије. Ово арапско краљевство преко свог развојног фонда у Републици Српској финансира изградњу научно-технолошког парка у Бањалуци, као и изградњу студентског дома у Фочи, на истоку БиХ.

Марко Ђого каже да износ дјелује велик у нашем економском "микрокосмосу", али да тај износ "није ни на нивоу изградње дионице аутопута у кинеској провинцији".

"Тако да то објективно што је за нас велико, чак и за стране банке, а камо ли за државе то нису заправо никаква средства, то чак и средње развијена економија средње величине типа Мађарске, не би осјетила 100 или 200 милиона евра годишње да неком да кредита", сматра Ђого.

Према њему, услови кредита су добри с обзиром на кредитни рејтинг БиХ, те политичку нестабилност у земљи.

Кредит за јавни сектор?

Власти не наводе за шта ће користити овај кредит. Ипак, 24. марта је НС Републике Српске усвојила сет закона, којима се повећавају плате запосленима у јавном сектору.

Министар финансија Републике Српске Зора Видовић у образложењу закона рекла је да је за повећање потребно 215 милиона марака (око 110 милиона евра).

Диана Чекић подсјећа да су власти крајем прошле године говориле да новца за ова повећања нема, те да овакве "импровизације" највише коштају грађане Републике Српске.

Прошлог децембра, Парламент Републике Српске је за 2025. годину одобрио укупно дугорочно задужење у износу од 862 милиона марака (око 441 милион евра).

Према подацима с краја октобра, укупни дуг Републике Српске који је законски ограничен износи око 6,45 милијарди КМ (око 3,3 милијарде евра), што представља 38 одсто БДП-а Српске.

Односи Републике Српске са "пријатељима"

Судећи по медијским извјештајима, Република Српска на међународном нивоу најближе сарађује са сусједном Србијом, али и Русијом, Мађарском и Кином.

Ипак, подаци Завода за статистику Републике Српске показују да је од ових земаља само Србија међу најважнијим спољнотрговинским партнерима, а ту су још Италија, Хрватска, Њемачка и Словенија.

Мађарски премијер Виктор Орбан и предсједник Републике Српске, Милорад Додик, посљедњих година гаје све ближе односе.

Због ставова Будимпеште, Европска унија није могла да уведе санкције Додику, док је замјеник мађарског шефа дипломатије у недавној посјети Бањалуци рекао да је пресуда Суда БиХ у предмету против Додика "политичка".

Сем тога, Мађарска је давала зајмове Влади Републике Српске за рјешавање буџетских рупа, те је основала фонд за помоћ при куповини пољопривредних машина.

Русија пружа највише политичку подршку руководству Републике Српске, и то посебно Додику.

Он се од 2014. године, обављајући различите функције, састао са руским лидером Владимиром Путином укупно 11 пута.

Званична Москва не признаје ауторитет високог представника у БиХ, Кристијана Шмита, у чему их Република Српска прати.

Кина је у Републици Српској, углавном, укључена у инфраструктурни и енергетски сектор.

Кинеске компаније граде хидроелектране на Бистрици код Фоче, Хидроелектрану Дабар код Билеће на југу БиХ, док је више пута најављиван почетак изградње аутопута Бања Лука – Приједор.

Ипак, ове пројекте прате проблеми у процесу изградње, који се најчешће односе на финансирање.

Раније су изградиле, између осталог, болницу у Добоју као и термоелектрану у оближњим Станарима.

(РСЕ) Фото: гоодфон