Цвијановићева, Комшић и Бећировић и министри у Савјету министара под лупом Тужилаштва БиХ

Они су у октобру прошле године поднијели Информацију о извршеном кривичном дјелу, а као осумњичени наведени су чланови Предсједништва и Савјета министара БиХ.

– Својим поступањем/непоступањем, нису омогућили усвајање Приједлога за рјешавање конкретне правне проблематике у вези с извршењем пресуде ИСЦИД Трибунала у поступку „Виадукт“ Порторож, Владимир Зевник и Борис Гољевшчек, против БиХ од 18. априла 2022. године, чији је подносилац било Правобранилаштво БиХ – наводи се у Информацији.

Додаје се да није омогућено усвајање приједлога предузимања конкретних наредних корака које Савјет министара БиХ треба предузети како би се умањиле штетне посљедице на буџет институција БиХ како би на одговоран начин извршило своје обавезе у предмету.

Како је појашњено нису ни након неупјела два круга гласања наставили да предузимају активности у циљу изналажења проблема и усвајања описаног приједлога Правобранилаштва БиХ, услијед чега БиХ и даље неизвршава међународне обавезе и крши одредбе усвојених међународних конвенција.

– Чланови Предсједништва БиХ, иако су упознати са конкретним чињеничним описом предмета и свим штетним посљедицама које наступају по интересе Босне и Херцеговине из дана у дан, нису предузели било какве активности у циљу спријечавања и умањења описаних штетних посљедица – наводи се у Информацији.

На тај начин су наводно починили квалификовани облик кривичног дјела несавјестан рад у служби, те кривично дјело удруживања ради вршења кривичних дјела, прописане Кривичним законом БиХ.

– Ми смо поднијели Информацију, сматрајући да је нелогично да органи праве толику штету буџету и уступили Тужилаштву БиХ да истражује – изјавио је правни заступник словеначког предузећа „Виадукт“ Предраг Барош.

У Информацији се подсјећа да Међународни центар за рјешавање инвестиционих спорова – ИЦСИД, са сједиштем у Вашингтону, у арбитражном поступку тужитеља „Виадукт“ против БиХ 18. априла 2022. године, донио је арбитражну одлуку којом је обавезао тужену БиХ:

да исплати износ од 39,8 милиона евра на име штете,да исплати камату прије доношења Пресуде која у периоду од 13. новембра 2021. године до 18. априла 2022. године износи 1.200.367,10 евра, камату након доношења пресуде по WАЦЦ стопи до дана плаћања.

Осим тога БиХ треба да плати и 5.681.111,87 америчких долара у виду трошкова и издатака повјериоца, као и додатних 343.769,79 долара који одговарају „утрошеном дијелу авансне уплате Тужитеља ИЦСИД-у“.

Правни заступници „Виадукта“ више од 10 пута обраћали су се институцијама БиХ након пресуде, а први пут 8. маја прошле године и то Савјету министара, Правобранилаштву и Министарству финансија и трезора БиХ када је укупно потраживање износило 52.794.412 евра, а дневна стопа камате 9.000 евра.

Због WАЦЦ модела дневни износ камате у овом случају расте из дана у дан, јер се обрачунати износ камате додаје главници са којом чини нову главницу на коју се испочетка обрачунава камата.

На дан одржавања 57. сједнице Савјета министара, када није усвојен Приједлог Правобранилаштва БиХ, потраживање је износило 53.629.943,31 евра, око 2.225.000 евра мање у односу на 1. март.

Приједлогу Правобранилаштва се иницијално на 56. сједници Савјета министара БиХ, успротивио министар спољне трговине и екомских односа БиХ Сташа Кошарац, са образложењем да је претходно требало консултовати Правобранилаштво Републике Српске, а на 57. сједници против приједлога гласали су и министар финансија и трезора БиХ Срђан Амиџић, министар безбједности БиХ Ненад Нешић и замјеник министра комуникација и промета БиХ Огњен Јањић.

– Сматрамо да поступање осумњичених садржи обиљежја удруженог/заједничког дјеловања, из разлога што исти као чланови Савјета министара БиХ, односно чланови Предсједништва БиХ, нису доприњели умањењу штетних посљедица по буџет БиХ – наводи се у Информацији.

Из „Виадукта“ су навели да их је несавјесно поступање Савјета министара БиХ приморало на покретање поступка признања арбитражне одлуке и извршења исте, ван граница БиХ.

Тужилаштву БиХ су се обраћали са приједлогом да приступи провјери информација, да проведе истрагу по предметном, веома важном питању наплате потраживања „Виадукта“, које „представља међународну обавезу БиХ и проузрокује додатне обавезе за БиХ у дневном износу изнад 18.000 КМ и уколико нађе да постоје елементи кривичне одговорности да поступи на законом прописани начин“.

Крајем јануара правни заступници „Виадукта“ подније су Тужилаштву БиХ и поднесак у којем наводе да од надлежних БиХ органа очекују неодложно поступање, а у случају непоступања неодложну реакцију Тужилаштва БиХ.

– Неизвршење Пресуде и након окончаног поступка поништења Пресуде у корист Тужитеља, уз кршење издате гаранције о безусловном плаћању обавеза по Пресуди, у случају да поступак поништења не буде окончан у корист БиХ, имаће далекосежне штетне посљедице, у коима ће БИХ као учесник у будућим ИЦСИД арбитражним поступцима, имати далеко слабију процесну позицију – наводи се у поднеску.

Наиме, одлуком Арбитражног вијећа у Вашингтону, БиХ је обавезана да словеначкој фирми “Виадукт” исплати 110 милиона КМ одштете због раскида уговора о концесији за изградњу хидроцентрала на Врбасу.

Уговор о додјели концесије са „ХЕС Врбас“, које је у власништву „Виадукта“ потписан је 2004. године, а њиме је била планирана изградња ХЕ „Крупа“ и ХЕ „Бањалука-Ниска“. Међутим, уговор је раскинут након што је Влада додијелила концесију за изградњу ХЕ „Бочац 2“ која је онемогућила изградњу ХЕ „Крупа“. На челу Владе РС у том тренутку је био Милорад Додик.

Бивши правобранилац БиХ Млађен Мандић рекао је да је тужба стигла 2016. године, када је он био правобранилац БиХ, и упозоравао да ће овај случај бити изгубљен.

– Словенци су били заинтересовани да се плати милион евра и да повуку тужбу и то би се завршило. Међутим, ни то није одобрила Влада коју је тада водила Жељка Цвијановић – нагласио је Мандић.

Након тога, 2017. године је склопљен Уговор између Савјета министара БиХ на челу са Зораном Тегелтијом и Владе Републике Српске коју је у том тренутку водила Жељка Цвијановић по којем Српска преузима обавезе плаћања.

(Српскаинфо)