Држава има пара, али стандард грађана је све лошији

Влада Републике је изгледа своје постојање подредила само себи, јер повећање БДП-а није показатељ стандарда грађана. Инфлација утиче на повећање потрошње, повећана потрошња на повећање БДП-а, односно повећане приходе државе, појаснила је Мирјана Орашанин, доктор економских наука.

“То нам даје директан одговор на питање, зашто Влада не жели ншта да учини за наше грађане, који троше велке суме новца на основне животне намирнице, односно на потрошњу, а Влада не жели да ограничи цијене основних животних намирница. Није било никаквих инвестиција. Све је јавна потрошња и све е пало на терет грађана, а томе је допринијела управо инфлација која је благородна за јавне финансије“, рекла је Орашанин.

Овакав став не дијели доктор економских наука Ђорђе Лазић, који сматра да сви званични показатељи говоре да је стање у Српској боље него раније.

“Инфлација је 3 посто. Цјеновни потрошачки индекс је 3 посто. Колика је запосленост, односно незапосленост? -У Републици Српској 9 посто. Прироодна стопа незапослености је 6 посто. У Федерацији је 15 посто незапосленост. Колики је буџетски дизбаланс Владе Републике Српске у 2024. години? Колико је био буџет 5 милијарди И 800 милиона. Планирани дефицит је био 200 милиона, а реализован је 104 милиона, то је неких 1,8 процената у односу на БДП. Значи опет није изашао из оквира прописаних 3 посто“, рекао је Лазић.

“Оно што треба узети у обзир јесу несавршеноости сваког показатеља и доопунити га са другим показатељима и тумачењима. Рецимо, цијена станова упште не утиче директно на инфлацију. То значи да човјек, који је 2018. године имао плати 1.200 КМ, који данас има 1.800 КМ, који тада из неких разлога није купио стан од рецимо 55 м2. Да је тада купио стан за рату би издвајао 600 КМ. Када данас узме стан са истом квадратуром, издваја 1.200 марака за рату кредита”, појаснио је магистар економских наука, Бојан Кресојевић.

Тема емисије била је и лоше стање у јавним предузећима, до кога је довела погрешна политика руководећих кадрова, који за своје грешке никоме нису одговарали.

“Када погледамо 223 јавна предузећа са 27.000 запослених, то су огромни губиташи, са сигурно преко милијарду губитка. Како је то могуће? Та јавна предузећа имају огроман значај и због капитала који посједују и због ресурса и имовине коју имају, али њихов допринос привредном развоју апсолутно није сразмјеран управо том капиталу и ресурсима којима располажу. Ту је највећи проблем политизација јавних предузећа. То је кључни проблем зато што јавна предузећа су углавном политички плијен владајућих структура”, рекла је Орашанин.

Директоре предузећа поставља владајућа гарнитура. Није битно да ли су и колико стручни и у ком смјеру воде повјерено предузеће, већ само да у њега запосле што више чланова своје партије, сматра доктор економских наука, Мирјана Орашанин.

(БН) Фото: БН