Политичке кризе и корупција младе тјерају из земље
Ближи се вријеме када ће се матуранти морати опредијелити за наставак школовања. Од академске 2019/20. до 2023/24. године, број уписаних студената на прве године факултета у Босни и Херцеговини смањио се за скоро 8 хиљада. Који то проблеми муче студенте, желе ли политички дјеловати и како гледају на стару дилему отићи или остати?
Број новоуписаних студената на босанскохерцеговачким универзитетима се из године у годину смањује. Неки факултети не успију уписати ни једног студента. Демографска слика се мијења, цијеле породице напуштају Босну и Херцеговину, то је свакако један од разлога пада заинтересованости за факултета. Студенте бањалучког Универзитета смо питали са којим проблемима се они тренутно сусрећу.
„Ви када завршите неки факултет и када стекнете одређено звање не можете добити посао уколико нисте члан неке странке или ако вам неко од породице није запослен у тој фирми. Мислим да је то један од проблема који демотивише студенте.“
„Мислим да је важно да студенти са свих факултета имају простор за упознавање и комуникацију, јер на мјестима гдје се може наћи пуно студената лако се рађају нове идеје и нови планови.“
„Највећи проблем је застарјели начин образовања, односно неки принципи који се примјењују у учионици, а на терену су другачији“ казали су нам студенти.
Јасно је да су друштвене, политичке и образовне реформе потребне да би млади имали боље образовање и перспективу. Међутим, заинтересованост младих да учествују у политичким процесима није на завидном нивоу, а већина младих се слаже са политичким ставовима својих родитеља.
„На фокус групама смо сазнали да много младих не зна како гласати. Нико им није показао како треба да гласају, односно да попуне листић. То указује на мањак знања како партиципирати у изборном процесу, али и како донијети одлуку“ наводи Азиз Ђипа из Институт за развој младих КУЛТ.
Истраживање које је спровео Институт за развој младих Култ током 2021. и 2022. године показало је да млади желе напустити Босни и Херцеговину из више разлога. Од незапослености, осјећаја несигурности до несређеног здравственог система.
„51% младих је жељело да напусти Босну и Херцеговину, а 12% младих је у том тренутку предузело конкретне кораке. Када говоримо о мотивацији за одласком, фокус групе су показале да млади желе отићи због мањка перспективе, а мање због економских разлога“ тврди Ђипа.
Чињеница је да образовани млади одлазе. Ипак, неки своју будућност виде овдје, а неки знање и искуство које би стекли у иностранству опет желе примијенити у својој земљи.
Студенти наводе:
„Ја бих вољела да одређен дио школовања проведем у иностранству да би видјела шта ми више прија. Можда би некада када стекнем знање у иностранству се вратила овдје.“
„Планирам да одем на мастер студије у иностранство. Нисам још увијек рашчистио да ли желим да се вратим овдје.“
„Ја планирам остати овдје, јер Босна и Херцеговина и Република Српска имају доста потенцијала за живот. На крају крајева, ми млади људи смо ти који ћемо мијењати ситуацију.“
Политичке кризе, корупција и економска несигурност младе тјерају из земље. Вријеме ће показати да ли ће се неки садашњи студенти одлучно ухватити у коштац са овим проблемима и најавити нека боља времена.
(БН) Фото: СИНИША ПАШАЛИЋ/РИНГИЕР
Повезане вијести
Коментари (9)
Јаран
Миле је направио ентитетску заједницу неписмених и глупих људи. Све што је вриједило је отишло у нормалне заједнице. Извукли се из ове приватне лударе. Нека им је са срећом и нека не размишљају о повратку у овај брлог.
Онај,
Ко је завршио средњу школу и не зна да гласа, нема свој став и није за факултет, да се не лажемо, а што је мањи број студената је и у томе што многи одлазе у Београд, Загреб јер је то ин.
Смислов
Ма студенти су већ 20 година криви.
+
Најважнији разлог заиста.
Оставите коментар
Коментари се објављују након одобрења модератора.