Нико није одговарао за етничко чишћење Срба из З. Славоније

Штрбац, који је присуствовао помену страдалим Србима у "Бљеску" у Цркви Светог Марка у Београду, напоменуо је да је прво етничко чишћење Срба са тог подручја почело још у јесен 1991. године када је између 60.000 и 70.000 Срба очишћено из 167 села и неколико мањих градова.

За Западну Славонију је, каже Штрбац, интересантно да је то област која је била под заштитом УН коју су Хрвати очистили од Срба, посебно око Окучана, као и да се ни послије толико година број српских повратника не повећава, односно да их је остало 1.500, док је више од 15.000 отишло.

Истичући чињеницу да за ове злочине нико није одговарао, Штрбац је рекао да је Хашком трибуналу у име Владе тадашње Републике Српске Крајине доставио прикупљене доказе, али да тај случај никада није покренут.

Он је навео да акција "Бљесак", односно ниједан почињени злочин, нису били обухваћени хашком оптужницом и пресудом хрватским генералима Анти Готовини, Младену Маркачу и Ивану Чермаку.

Штрбац је напоменуо да су и у Хрватској покушали да воде неке своје поступке, али је увијек остајало у преткривичној фази.

Он је подсјетио да је Хрватска вратила БиХ сву документацију, која јој је послата захваљујући полицији Републике Српске, а која је водила истрагу против 14 команданата који су учествовали у акцији "Бљесак".

"На моје и изненађење многих других, хрватска Влада је одлучила да то врати нераспаковано у Сарајево, уз образложење - ако ми будемо нешто радили заправо признајемо да су наши команданти и војска погријешили и кршили женевске конвенције, боље је само да кажемо да су наши непогрешиви", рекао је Штрбац.

Он је подсјетио да су и у Србији прикупљани подаци од "Веритаса", других извора, породица убијених и рањених и избјеглица, посебно за два села која су највише страдала - Пакленица и Медаре.

"Све је то достављено, али је још у преткричвној фази, а осумњичена су НН лица", рекао је Штрбац. 

(Срна)