ЕРС под притиском власти напушта САП у који је уложено 40 милиона КМ

„САП“ је у употребу уведен 2015. године и све док је компанија „Проинтер“ по основу тог партнерства узимала милионе марака није било никаквих проблема.

Међутим, када је њемачка компанија 2023. године „Проинтеру“ отказала сарадњу, о чему је ЦАПИТАЛ први писао, ствари су почеле да се мијењају.

Наиме, ЕРС је у свом плану јавних набавки за ову годину навео да планира куповину софтверског система за подршку пословним процесима. То је било изненађење с обзиром да већ има дубоко интегрисан свјетски познати софтверски систем САП у који је до сада ЕРС уложила више од 40 милиона КМ.

Управа ЕРС-а је под притиском да напусти нешто што је провјерено и упусти се у ризичан посао сарадње са домаћим фирмама и њиховим софтверским „рјешењима“.

Према сазнањима ЦАПИТАЛ-а, највеће шансе за овај посао има бањалучка компанија „Дwелт“.

Ријеч је о фирми коју је основао Стефан Крнета, зет Ранка Шкрбића, декана Медицинског факултета у Бањалуци и бившег министра здравља.

Он је претпрошле године већински удио у „Дwелту“ продао пољској „АССЕ“ групи, али је остао на директорској позицији.

Крнета је у ЕРС-у прије неколико година продао своју софтверску платформу за подршку снабдијевању електричном енергијом по основу које је добио 12,3 милиона марака.

Како је полагао ауторска права на изворни софтверски код, уговор је обновљен прошле године, а по том основу му је припало нових 12,5 милиона марака.

Сарадња ће, према нашим сазнањима сада бити проширена.

Према незваничним информацијама ЕРС је на челу са директором Луком Петровићем донио одлуку да се из пословања искључи „САП“, а да се купи софтверско рјешење које је направио „Дwелт“.

СКУП И РИЗИЧАН ПОТЕЗ ЗА ЦИЈЕЛИ ХОЛДИНГ

Добро информисан извор ЦАПИТАЛ-а каже како је ова одлука дошла из врха власти Републике Српске и да је Петровић морао да пристане без обзира на упозорења које су све могуће пословне посљедице и хроничан недостатак финансија.

У „Дwелту“ на наша питања, кажу да су информацију о новом софтверу добили управо од нашег портала, те да са ЕРС-ом нису ништа договарали по овом питању.

„Информацију о, за нас још увијек наводном, плану да Електропривреда Републике Српске планира набавку софтвера чија се вриједност, како наводите, процјењује на 26 милиона марака, сазнали смо из вашег медија. Тренутно немамо сазнања о постојању таквог пројекта или плана ЕРС-а, сходно чему нисмо нити могли водити званичне разговоре на ту тему“, наводи се у њиховом одговору.

Сличан упит смо послали и ЕРС-у, али до објаве овог текста, одговор није стигао.

Иначе, како сазнајемо, стратешко опредјељење власти у Српској је да се САП избаци из јавних предузећа и установа. Након ЕРС-а он би могао бити замијењен и у „Шумама Српске“, „Пореској управи“ и другима.

Поред одрицања огромних средстава уложених у САП и нових издатака који се могу мјерити десетинама милиона марака за набавку софтвера ово је и изузетно ризичан потез. Програми попут САП-а развијају се деценијама и на њима ради армија програмера. Прелазак на домаће рјешење које није испитано може да угрози бројне пословне процесе, од исплате плата, продаје, производње, до логистике и аутоматизације.

Добар примјер је обична апликација за праћење цијена горива за чију је израду Министарство трговине и туризма Републике Српске платило Проинтеру невјероватних пола милиона марака, престала је да ради и више се не може наћи ни на Гоогле продавници.

ШТА ЈЕ САП?

Пословни систем САП (Сyстемс, Апплицатионс, анд Продуцтс ин Дата Процессинг) је једна од најпознатијих платформи за управљање пословним процесима у компанијама. То је широко кориштен софтверски пакет који омогућава интеграцију и аутоматизацију различитих пословних функција, попут финансија, људских ресурса, продаје, набавке, производње и логистике. САП помаже компанијама да ефикасније управљају подацима, доносе информисане одлуке и побољшају укупну продуктивност.

(Цапитал) Фото: Цапитал