Познати певач који живи у Србији, ухапшен због угрожавања безбедности!

Након десет година живота и рада у Београду одлучио је да купи некретнину у Борчи, уприличио је весеље за своје пријатеље, а онда када је све требало да се реши и законским путем он је добио "одбијеницу", а као разлог се наводило да није дозвољено закључење уговора о промету непокретности јер се на предметној непокрености мења носилац права својине у корист лица друге националности, што посредно и непосредно изазива неспокојство и несигурност код грађана друге националности.

- Никад нисам крио да сам Албанац. Али, увек сам истицао да сам пореклом из Гусиња у Црној Гори. Југословенски сам оријентисан и тешко ми је пало овакво гледање републичких власти. Чуо сам за тај закон, али када ми је стигло званично обавештење преко адвоката, плакао сам као дете. Па зар у Београду, граду у којем сам све постигао, али и којем сам много дао, да немам права да купим стан? - био је искрен Беки не кријући да га је та ситуација изузетно потресла.

Ипак, епилог је наизглед имао срећан крај. Беки је успео да пазари некретнину на своје име, али су се у међувремену појавили други проблеми.

- Ево, изашла ми је нова плоча, а музички уредници ме одмах питају "има ли на њој ислама"? Побогу, људи, па зашто то нико не пита Џеја, Кебу и друге певаче? - говорио је певач својевремено.

Ситуација која је посебно шокирала све је када су Бекија привели на вашару као српског националисту.

Он је у том периоду издао нову плочу на којој је била песма “Живот је тамница“, а онда је открио да можда и она некоме делује неподобно.

- Можда то и јесте црна песма, али сада је и црно време. Па и јесте живот тамница. Само, инспирацију за песму добио сам после једног сна, а не из стварности. Сањао сам покојног оца и после буђења записао следеће речи: "живот је тамница, живот је тамница, снови осташе само, сањам те често и наше место, све ређе одлазим тамо!" Радује ме што сам у Сарајеву чуо како се песма пева у кафанама.

(Телеграф.рс/Гранд)