Како је Добој постао музеј недовршених пројеката?

Све чешће за Добој чујемо да га можемо назвати и Музеј недовршених пројеката.

У Добоју је срушен Дом војске, зграда Општине, спортска дворана, срушена је и некадашња индустријска зона, нема ниједне фирме ни фабрике које су преживјеле рат, али нису власт, ни приватизацију.

Некада су се ријеке људи кретале према Босанци, Трудбенику, Енергоинвесту, а данас иду на посао у Тешањ.

Из Градске управе Добој наводе се град Добој ужурбано развија према јужном дијелу.

"То нам опет говори да људи желе да живе у овом граду и да ми у граду имао процват станоградње што представљање опредјељење свих становника да остану овдје и да живе на овим просторима.

Као и све локалне заједнице и наша локална заједница се сусреће са бројним изазовима, али ево кажем опет расположени смо да их рјешавамо и да стварамо боље услове за све нас у овом граду", наводи замјеница градоначелника Дијана Каленић из СНСД-а.

Према опозиционим одборницима одлазак младих, регионална депонија надомак града, презадуженост, распродаја градске имовине је само дио проблема са којима се Добој суочава.

"Можемо направити музеј недовршених пројеката у Добоју, ето поменули смо Центар за културу чија изградња је требала бити готова прије 3године, није завршена.

Имамо и ту спортску дворану централну градску која се гради на мјесту старе дворане која је била потпуно функционална, па је срушена и она  је требала бити завршена прије неколико година, а не назире се крај њеној изградњи.

Имамо неколико сеоских спортских дворана, имамо пројекте који су најављени , а нису никад започети, то је нпр управо пројекат изградње централног спомен обиљежја што је једна велика срамота града Добоја да смо једна од ријетких ако не и једини град који нема спомен обиљежје погинулим борцима и 30 година након рата.

Из године у годину се то најављује, никад није започето. Исто тако најављена је изградња новог административног центра односно Градске управе, то није започето", наводи Стефан Гаврић, одборник СДСа у Скупштини града.

"Свакако да је презадужен, сама чињеница да се дижу кредити да би се сервисирали дугови од прије то јер најпоразнија  чињеница и кад кренете у ту неку причу, то је обично пут који вопи према пропасти", упозорава Ведран Глигорић, одборник СП.

"Нема града, општине, мјесне заједнице у Републици Српској, у БиХ као што је Добој по питању крађе избора, крађе гласова, а самим тим да би дошло до тога морамо криминално стицати новац.

Морате да покрадете од народа и да једном у 4 године људима подијелите по 50-100 марака како би они гласали за вас.

Тужна је истина је да се људи продају за 50-100 марака једном у 4 године  и  онда гледају одакле је ведро", наводи Мирослав Боројевић, одборник Листе за правду и ред.

Из невладиног сектора као узрок свих проблема у граду наводе непостојање Урбанистичког плана за Добој и потпуно расуло у заједницама етажних власника.

Мало је рећи катастрофално, јер катастрофално кад  кажемо да је стање ЗЕВова катстрофалнп мислимо на тренутно стање што можда 10-15 фасада отпада итд.

Међутим ово стање је на врло ниском нивоу, незконито је, не спроводи се Закон  и оно што имамо у Закону ми не проводимо, ми више од пола  ЗЕВова немамо организовано, они дакле не постоје, значи овај град нема одржавање оно које би требало", наводи Снежана Шешлија из УГ Топер из Добоја.

Док се у Добоју и руши и гради млади одлазе из Добоја у потрази за бољим животом.

"Ево и ја одлазим за два дана за Аустрију, идем тамо конобарисати, могу вам рећи да сви одлазе," каже нам младић из Добоја.
"Ми у овај град нажалост увозимо отпад и загађење, а  извозимо оно највредније, извозимо младе, извозимо стручне људе," напомиње одборник Гаврић.

Према попису становништва из 2013. године, Добој је тада имао 68.514 становника, док се у процјени Републичког завода за статистику наводи да је Добој 2017 имао 60.514 становника, што је чак 8 хиљада мање за 4 године.

Претпоставља се да данас има још мање становника, али нико још није изашао са тим бројем. У прилог тој претпоставци говори чињеница да се број уписаних ученика у први разред основних школа од 2020 године до данас смањио са 490 на 461 ђака.

(БН) Фото: БН