Кључа на суђењу Зељковићу због “Корона уговора”

На данашњем рочишту саслушан је Милан Томазовић. Томазовић је иначе запослен у Управи за организовани и тешки криминалитет МУП РС, у јединици за оперативну аналитику, а његов задатак био је анализа садржаја вјештачења материјала са хард диска.

“На захтјев Републичког јавног тужилаштва достављен је екстерни хард диск са садржајем вјештачења материјала, за који је потребна анализа, да би се покушало утврдити да ли постоје комуникацијске везе између оптужених”, рекао је свједок.

ЈЕСМО ЛИ МИ ОВДЈЕ МАГАРЦИ

У једном моменту дошло је до расправе, која је трајала око 45 минута.

Наиме, подаци су, након вјештачења мобилних телефона које је урадила Агенција за форензичка испитивања и вјештачења БиХ, били похрањени на хард диску који је Томазовић анализирао, али не са оригинала већ са форензичке копије. Такав начин рада одбрана је оспоравала питајући да ли је Томазовић поступао као вјештак, наводећи да је податке анализирао без наредбе тужилаштва.

Тужилаштво је тврдило да се не ради о вјештаку, већ о стручном лицу, односно аналитичару. Сматрајући да се ради о незаконитом доказу, одбрана је тврдила и да је рад Томазовића плод ”труле воћке”. Тражили су да суд одбије његово саслушање, али је суд то ипак дозволио.

Још бурнију расправу изазвало је то што је свједоку допуштено да се, током давања исказа, служи извјештајем који сачинио, те након што је тужилац суду као доказ предала копију хард диска на основу којег је Томазовић урадио анализу.

Зељковићев бранилац Јадранка Ивановић тада је у судници упитала: ”Јесмо ли ми овдје магарци?”. Појаснила је да се као доказ уводи нешто што одбрана није видјела и да се не зна да ли је копирани диск истовјетан диску који је свједок користио за анализу.

За одбрану је било спорно и то што копија није чувана у судском депоу. Републички тужилац Сања Тадић Стојисављевић је, између осталог, је одговорила да је одбрана имала увид у тај доказ и да је ”површно радила посао”.

“Јесмо ли ми овдје магарци”, упитала је у једном моменту Ивановићка.

БОЈИЋ И ЗЕЉКОВИЋ КОМУНИЦИРАЛИ СА СТЕВАНДИЋЕМ?

Износећи налазе анализе, Томазовић је рекао да је Зељковић од децембра 2017. до 1. септембра 2021. године користио два мобилна телефона са три броја. Комуникацију је имао са тројицом оптужених и то са Славком Бојићем (размијенили осам порука), Санијем Црљићем (245 комуникација и 237 порука) и раније осуђеним Сашом Марковићем (69 комуникација и 245 вибер порука). Црљић му је у телефону био меморисан као ”Сани Синекс”, а Марковић као ”Ђајин Саша”. И остали оптужени су имали међусобну комуникацију.

Осим тога, Томазовић је анализирао листинг позива оптужених у периоду од октобра 2020. године до септембра 2021. године.

Према његовим наводима, утврђена је комуникација Бранислава Зељковића са, између осталог, другооптуженим Славком Бојићем, али и са предсједником Уједињене Српске Ненадом Стевандићем.

Код оптуженог Бојића, утврђена је комуникација са, између осталог, оптуженим Зељковићем, Владимиром Вулетићем, Биљаном Амиџић, и такође, Ненадом Стевандићем.

Ивановићка је упитала свједока, да ли је било мејлова на лаптопу, те зашто није очитан садржај са истог.

“Садржај није аналитички обрађиван, јер податке у пдф и хтмл форми није могуће екстрактовати у аналитички доступне податке, те због тога нису били предмет анализе”, појаснио је Томазовић.

ОПТУЖНИЦА

Термалне камере су Институту наплаћивање по цијени већој за 198,30 одсто у односу на набавне. На тај начин за себе и друге оптужене, Зељковић је како се наводи у оптужници, прибавио имовинску корист на штету буџета Републике Српске у износу од преко милион и 300 хиљада КМ.

Бојића терете за кривична дјела злоупотреба службеног положаја или овлашћења у помагању, Црљића за злоупотребу службеног положаја или овлашћења у помагању, а Дубравца због продуженог кривичног дјела злоупотреба у поступку јавне набавке.

Оптужницом је био обухваћен и Саша Марковић, власник фирме “Травел фор фун” из Бањалуке, који је у потпуности признао кривицу да је Зељковићу дао 250.000 КМ мита, а након што је Институту испоручио заштитна одијела у вријеме пандемије вируса корона.

Марковић је споразумом осуђен на 10 мјесеци затвора и одузимање новчане користи у износу од 578.000 марака коју је стекао извршењем кривичног дјела.

(<стронг>Цапитал)