Власеница - мала опустошена општина на истоку Српске

У Власеници, некадашњој индустријској зони, данас преовладава тишина. Људи одлазе, а привреда је на кољенима. Остатак становништва живи на граници егзистенције.

Власеница је постала дом старијим генерацијама које и даље, упркос годинама и здравственим проблемима, морају радити како би преживјеле.

"Имам дјецу. Кћерка је удата овдје за мјештанина, срећа ради у Алпрому. Син је старији у Копру. Млађи је апсолвент медицине, предаје неке здравствене предмете. И ја са искривљеном кичмом одох да радим јер је пензија 350 марака. Берба гљива, зове. Сад ћу отићи у Хрватску у малине. Ту се добро заради. Али се и ради. И дјеца мало помогну", каже Даница Неђић из Власенице.

Овдје свакодневица носи бројне изазове. Док развој стагнира, протести и афере обиљежавају живот овог мјеста.

Једна таква десила се укидањем ватрогасно-спасилачке јединице због чега је осам ватрогасаца остало без посла. Међу њима и Синиша Пуртић.

Од тада је на бироу, а посла за њега нема јер је дигао глас за права ватрогасаца.

"Што каже премијер Вишковић, може се живјети од 126 марака борачког јер човјек може, како је рекао, без пића, без воде и хране мјесец ипо дана. Са 126 марака идеално живим каже Пуртић и додаје да према његовом мишљењу у Власеници нема живота. Ово што живи људи, а сваки дан их је све мање и мање, живи на граници егзистенције. Неразвијена локална управа, радних мјеста нема", каже Пуртић.

Ватрогасци су сада дио прошлости баш као и привредни потенцијал. Умјесто развоја, некадашње фабрике које су запошљавале преко 1000 радника, сада су одлагалишта.

"У каквом стању је привреда може да вам покаже овај објекат иза мене који је некада представљао окосницу развоја у Власеници.  Привредни гигант у области дрвно- прерађивачке индустрије.

Многи Власеничани знају колики број радника је ту радио. Међутим, сада представља једно мјесто које је највише искориштено за потребе одлагалишта Зворник путева и једине двоје хале које би се могле бар на неки начин покренути, привредна производња данас се користе као мјесто на којем би се могао спаљивати смеће", објашњава Невена Вуковић, одборник СДС-а у СО Власеница.

А природни ресурси, вода, шуме, чист ваздух- све би то могло бити основа за развој. Умјесто тога, грађани страхују од загађења и отварања фабрике за хемијско-термички третман отпада у самом центру Власенице због чега су и протестовали.

"И вјерујте да многе породице чекају шта ће се десити са тога. Да ли ће се отворити или не. Од тога много зависи да ли ће се многе породице покупити одавде или ће да остану. Знам бар седам породица које су спремне да оду у случају отварања спалионице", каже Мирослав Николић из Власенице.

Очекивања од локалне власти су велика, али конкретни резултати изостају. Повољнија клима за инвеститоре, помоћ са виших нивоа власти, као и пројекти подржани од стране Србије, још су далеко од реализације и нешто од чега грађани  нису видјели корист кажу у локалном СДС-у.

"Ми смо много пута могли да чујемо од самог начелника општине Власеница, о јако доброј сарадњи и помоћи коју они добијају од Владе РС. Чак и од помоћи коју смо  добили у виду Студентско - ђачког Дома од Републике Србије. Тај дом још није завршен нити се зна када ће бити завршен и још много средстава треба да би се тај дом завршио", објашњава Вуковић.

Док се чека боље вријеме, Власеница губи оно најважније. Своје људе.

Град не чине зграде. Град чине људи који у њему живе. А људи је све мање и мање, закључује Николић.

О животу у овом мјесту питали смо и ОУ. Но питања о плановима за развој остала су без одговора.

Грађани наду полажу у ски центар Игришта, али се и ту чека јасан план како би ово мјесто имало корист.

Грађани страхују ако се нешто ускоро не промијени тишина би могла постати једини звук који се чује у Власеници.

(БН) Фото: БН