Како дјелују представништва Српске?

Република Српска броји осам представништава, а у најави је отварање још два.Њихова је сврха промоција Републике Српске.

Резултат би требало да је привлачење страних инвеститора, отварање нових фирми, као и привлачење туриста.

За представништва на годишњем нивоу издваја се близу 10 милиона марака. Да ли оправдавају постојање и константно улагање новца?

Милиони марака слијевају се у представништва Републике Српске, а до сада нисмо видјели велику корист од њиховог постојања и дјеловања.

Лобирање у свијету и привлачење потенцијалних инвеститора основни је задатак ових тијела, али познаваоци политичке сцене истичу да представништва служе углавном као подршка политичким представницима у званичним посјетама.

У ресорном министарству кажу да за резултате треба да прође више времена.

„Република Српска јесте ове године предвидјела значајнија средства када су у питању ове активности, јер сматрамо да је нова америчка администрација неко ко може бити саговорник да се саслушају ставови Републике Српске.

И управо ово које је српски члан Предсједништва Жељкја Цвијановић имала у Америци, говоре да ови ефекти лобирања имају одређену корист да се саслушају ставови Републике Српске.

И сами ефекти лобирања, потребно је одређено вријеме да би се они још више и значајније видјели“, каже министар за европске интеграције и међународну сарадњу Златан Клокић.

Уколико посматрамо економске прилике кроз привредну активност Републике Српске, није теско примијетити да на тој слици преовладава сива боја.

Привреда се једва одржава у животу, а оно што би могло да је спаси јесте улагање, кроз привлачење страних инвеститора и јачање односа са дијаспором, што је посао представништава, која се чини се, не мијешају у властити посао. 

„Представништва су очигледно направљена да послуже за неку сценографију и пратеће активности посета наших представника, а као што видимо представници па и не путују више. Лобирање је очигледно показало да нема посебан значај и корист за Српску.

Мислим да нам то све не треба, јер оно што би имало смисла и требало да буде, то ми нажалост немамо, то су економски стручњаци који би било запослени да препознају нове пројекте у тим земљама у којима имамо представништва и да тражимо начин и могућност како да се ти пројекти и ти послови доведу или донесу у Републику Српску“ објашњава економиста Зоран Павловић.

 Ко је задужен да представља Републику Српску и зашто то не ради, питање је на које у Влади немају одговор.

Премијер Радован Вишковић признао је да није задовољан радом појединих представништава, али умјесто казне, додатно их је наградио повећавши им буџет.
Познаваоци политичке сцене упозоравају на то да што више више улаже у лобирање, више непријатеља имамо широм свијета, што потврђују санкције.

„Та представништва су вјечлита енигма, ми само сазнајемо колико новца иде, а која је намјена, који је резултат тих представништава.

Ми смо имали једну чудну ситуацију у којој је Обрад Кесић био у једној од тих највише плаћених представништава у Америци, дуго година, представљен као неки велики лобиста за Републику Српску, толико способан, да се тренутно налази у Бриселу“, каже новинар и уредник Александар Трифуновић.

У времену када се суочавамо са буџетским проблемима, дефицитом и потребом за рационализацијом јавне потрошње, отвара се питање оправданости даљег финансирања ових тијела, без јасних резултата и одговорности. 

(БН) Фото: БН