Петровски пост почиње сутра и трајаће до 11. јула

Петровски пост почиње првог понедјељка након Духовске недјеље. Почетак Петровског поста је покретан, јер зависи од Васкрса, а крај је непокретан и увијек пада 12. јула на Петровдан.

Тако Апостолски пост најкраће може да траје једну седмицу и један дан, а најдуже шест седмица.

Петровски пост – правила

У току овог поста понедјељак, сриједа и петак се посте на води; уторак и четвртак на уљу; а субота и недеља на риби.

Као и за вријеме трајања сваког поста не једу се месо, бели мрс и јаја.

Риба, вино и уље се једу сваки дан осим, наравно, сриједе и петка који се посте “на води”. Дан уочи Петровдана се такође строго пости, осим ако падне у суботу или недјељу, када је дозвољена употреба уља.

На дан рођења Светог Јована Крститеља једемо рибу, иако падне у сриједу или петак. Уколико Петровдан падне у сриједу или петак, тога дана не мрсимо већ једемо рибу, вино и уље. Ове године Петровдан пада на петак.

Сврха поста, како кажу правила вере, не може да се постигне само уздржавањем од мрсне хране, већ и уздржавањем од лоших мисли, ријечи и дјела.

Правила овог поста налажу да се понедјељком, сриједом и петком пости искључиво на води, уторком и четвртак се може јести уље и пити вино, док се риба може јести само суботом и недјељом када је такође дозвољена конзумација уља и вина.

Ако у току овог поста у понедјељак, уторак и четвртак падне Свети са великим славословљем, тада је дозвољен пост на риби, а ако падне у сриједу и петак дозвољен је пост на уљу. Ако у сриједу и петак падне празник Светитеља са бденијем или пак Свети чији је храм, дозвољени су уље, вино и риба.

Овај пост установљен је на основу успомене на апостоле који су после Силаска Светога Духа, а пре одласка на проповед Св. Јеванђеља, постили.

Празник посвећен Светим апостолима Петру и Павлу сматра се календарском границом у години јер послије њега наступају промјене у природи, приближава се јесен.

У народу је заступљен обичај паљења лила, које се праве од младе коре дивље трешње или брезе, а симболишу времена прогона хришћана, које су везивани за дрвене стубове, натапајући их смолом и палећи их. Њихова тијела су тада горјела као буктиње, освјетљавајући тргове као данас симболичне ватре и лиле, преноси Жена Блиц.

(Српскаинфо) Фото: БН