Системско гушење слободе говора, 206 кривичних пријава за клевету

Дио медијске заједнице сматра да се системски ради на гушењу слободе говора и постепеном увођењу аутоцензуре.

Тог 20. јула 2023. године, Парламент Српске запечатио је право на слободу мишљења. Изгласао је закон којим се, без обзира на истинитост навода који се износе, сви могу суочити са мјерама које са собом носи кривични поступак у случају криминализације јавне ријечи. И од тада се не пропуштају прилике да се шаљу пријаве за све И свашта. 

Поражавајуће је да тај број из године у годину расте, па их је ове године за 84 више. Синиша Вукелић каже да се на овај начин подиже ниво аутоцензуре због чега многе теме не буду обрађене, а важне су за јавност.

„Злоупотребљавају се ресурси ове земље, троши се вријеме од тужилаца, од полиције, оптужене окривљене у оваквим случајЕвима. Умјесто да се држава и власт бави оним што је приоритетно и важно, борба против криминала корупције. 

Међутим, ова власт кад је доносила овај закон она је схватила да је очигледно највећи проблем у овој земљи што је неко рекао своје мишљење о нечему некоме или написао о томе“, каже Синиша Вукелић, новинар и уредник портала Цапитал.ба.

Оно што додатно забрињава је то да је сада на реду и Закон о медијима, о чијем садржају се ништа или мало зна. Вукелић сматра да би се овим законским рјешењем могла додатно ограничити медијска слобода.

„То је системско гушење слободе говора, намјера да се угуши слобода удруживања, да се донесе нови Закон о медијима, који не знамо какав ће бити кад буде усвојен и све те ствари власт ради од доласка 2006 године до данас корак по корак смањује ниво слобода у РС и на тај начин крши основна уставна права која грађани РС имају“, истиче Синиша Вукелић, новинар и уредник портала Цапитал.ба.

Нису проблем казне, није проблем истрајати у томе да се уреди јавни простор, већ чињеница да се медијска заједница уводи у кривични поступак. То у пракси значи да процеси против новинара могу трајати годинама и да, уколико немате новца да платите казну, завршите у затвору, истиче новинар Алџазире Балканс, Љиљана Смиљанић.

„Сама чињеница да постоји таква могућност, може да изазове аутоцензуру код новинара и медија у страху да би могли да дођу у ту ситуацију, а с друге стране може да је користи било ко и без потребе користи ресурсе тужилаштва и судова на нешто што, не могу рећи да није битно, али имамо неких битнијих ствари којма би правосудне институције требало да се баве“, каже Љиљана Смиљанић.

Босна и Херцеговина је била прва земља на Западном Балкану која је 2001. године декриминализовала клевету.

Новим законом вратили смо се 20 година уназад. Остаје нејасно да ли ће кажњавање ширења лажних вијести бити исто за све медије и да ли ће се односити и на представнике владајуће коалиције у Српској или ће се, као и све до сад, примјењивати селективно, односно како владајућима одговара.

(БН) Фото: БН