Хоће ли раст Њемачке привреде ојачати привреду БиХ?

Ово се наводи у најновијем истраживању Института Ифо, који је знатно кориговао навише своје економске прогнозе.

Према њиховим новим процјенама, БДП би могао порасти за 1,5 одсто, што је готово двоструко више у односу на почетну прогнозу од 0,8 одсто.

Такође, Ифо је благо повећао и прогнозу за ову годину, са 0,2 на 0,3 одсто раста.

Шеф коњунктурних истраживања Тимо Волмерсхојзер истакао је да је "криза њемачке привреде достигла врхунац током зимског полугодишта".

Један од разлога за очекивани раст јесте финансијски пакет нове владе.

Овај институт процјењује да ће економски ефекат најављених инвестиција, смањења пореза и повећања потрошње износити око 10 милијарди евра ове године, те чак 57 милијарди евра у 2026.

Ипак, оно што је потенцијални проблем јесте да се прогнозе у великој мјери ослањају на претпоставку да ће трговински сукоб између САД и Европске уније бити ријешен на задовољавајући начин.

Волмерсхојзер додаје да "растући оптимизам долази и из наде да ће са новом коалицијом на власти у Њемачкој престати стагнација и да ће доћи до договора у трговинском спору са САД."

Привредна активност већ је у првом кварталу ове године забиљежила раст од 0,4 одсто, првенствено захваљујући извозу у САД, повећаној приватној потрошњи и расту инвестиција.

Ипак, економисти упозоравају да и даље постоје ризици повезани с америчком трговинском политиком.

Оно што је најбитније за Босну и Херцеговину јесте да ли ће раст и излазак из кризе највеће економије Европе утицати на то да дође до раста и веће потражње за производима из наше државе.

Када су у питању бројке, према подацима Управе за индиректно опорезивање БиХ, у пет мјесеци ове године је у Њемачку извезено производа за више од милијарду КМ, те је послије Хрватске Њемачка држава у коју смо ове године пласирали највише производа.

Економиста Саша Стевановић сматра да њемачка привреда представља окосницу европског економског система - не само по снази своје индустрије и извозног сектора, већ и по капацитету да генерише потражњу широм континента.

"Када Њемачка стане на ноге, то има директан импулсни ефекат на земље које су економски везане за њу, укључујући Босну и Херцеговину. За БиХ, Њемачка је међу кључним извозним дестинацијама, с робом у вриједности од стотине милиона конвертибилних марака која одлази на то тржиште сваке године. Ипак, треба разумјети и структуру те размјене. Док Њемачка иде ка реиндустријализацији и милитаризацији свог економског модела - уз фискални импулс који по обиму надилази чак и историјски Маршалов план - није извјесно да ће сви сектори из БиХ аутоматски профитирати.

БиХ, на примјер, не учествује у њемачком ланцу вриједности аутомобилске индустрије на нивоу који би био пресудан. Намјештај, конфекција, па и дијелови домаћинстава - производи који су традиционално чинили дио нашег извоза - неће бити у фокусу тог новог њемачког раста. С друге стране, могуће је да ће порасти потражња за сировинама: рудама, металима, челиком - компонентама кључним за сектор одбране и енергетску транзицију. Ту БиХ може тражити своју шансу", објашњава Стевановић за "Независне новине".

Додаје да је прави проблем стратешке природе.

"Њемачка још нема јасан економски правац. Њена фискална експанзија јесте снажна, али идеолошки и стратешки оквир те трансформације још је неформулисан. Иако би раст њемачке привреде формално могао повући БиХ, не можемо говорити о трајној и структурисаној користи док не буде јасно који сектор Њемачка заправо развија и којим путем иде Европа. Опоравак Њемачке је важан, али сам по себи није довољан. БиХ мора стратешки мапирати које своје капацитете може везати за нову њемачку потражњу, а не се само ослањати на инерцију извозне статистике из претходних декада", закључио је Стевановић.

(Независне) Фото: БН