Аларм: У Српској три случаја породичног насиља дневно!

Иако се укупни криминалитет у Републици Српској у посљедњој деценији значајно смањио, број кривичних дјела чије су жртве жене – посебно насиље у породици – показује забрињавајући тренд раста. Према подацима Фондације „Удружене жене“, број укупно пријављених кривичних дјела у Српској од 2014. до 2024. године опао је за 50%, док се у истом периоду број случајева насиља над женама повећао за исти проценат.

Забрињавајући удио убистава жена

У Републици Српској посебно се издваја висок удио убијених жена у укупном броју жртава убистава – од 30% до чак 50%, што значајно одступа од глобалног просјека гдје жене чине до 20% жртава. Иако је укупан број убистава у опадању, просјечно се годишње у Српској забиљежи око пет фемицида, односно родно заснованих убистава жена (укупно 51 од 2014. до 2024. године), стоји у Публикацији Статистички показатељи и трендови Насиља у породици и насиља над женама у Републици Српској за период 2014-2024.

Експанзија породичног насиља

Кривично дјело насиља у породици показује сталан раст, и по броју пријава и по броју пријављених лица. Тако је 2014. године ово дјело чинило 4,12% свих пријављених кривичних дјела, док је у 2024. години та бројка порасла на 17,02%. Свако пето пријављено кривично дјело данас се односи на насиље у породици или породичној заједници, што се дјелимично приписује измјенама закона који су ово понашање јасно инкриминисали.

Према „часовнику злочина“, у Републици Српској током 2023. године сваких 6,5 сати забиљежен је један случај породичног насиља, односно три случаја дневно.

Статистика – ко су извршиоци, а ко жртве?

У више од 90% случајева насиље почине мушкарци (92,92% у 2024. години), а најчешће су то особе између 30 и 50 година. Исти старосни распон преовладава и међу жртвама. Више од 67% свих жртава су жене, а тај удио је у појединим годинама премашивао и 75%. Најчешће су то супруге, бивше супруге и партнерке, а значајан број жртава су и мајке и кћерке.

Забрињава и податак да се удио дјеце као жртава породичног насиља повећава – тренутно чине до 20% укупног броја жртава. Међу малољетним жртвама оба пола су једнако заступљена.

Облици насиља – доминира физичко, расте психичко

Најзаступљенији облик породичног насиља је физичко, коме је изложена свака друга жртва. Истовремено, уочава се пораст психичког насиља – оно је порасло за 50% током посматраног периода, а 2024. године је свако треће пријављено дјело имало психолошку компоненту.

Сексуално насиље у породици остаје најмање пријављивани облик, што указује на озбиљан проблем непријављивања или непрепознавања овог вида злостављања.

Социоекономски профил жртава

Жртве насиља у породици долазе из различитих социјалних слојева, али забрињава чињеница да је свака друга жртва незапослена. Ипак, биљежи се пад овог удјела – са 67,3% незапослених пунољетних жртава у 2014. години на 51,16% у 2023. години.

Ниска стопа процесуирања

Упркос великом броју пријављених случајева, свега једно од шест пријављених лица бива и оптужено и осуђено. Ово указује на значајан „губитак злочина“ током правосудне обраде, посебно у поређењу са Федерацијом БиХ и Дистриктом Брчко гдје је стопа осуђујућих пресуда већа.

Када је ријеч о казненој политици, евидентна је промјена: док су раније доминирале новчане казне, у 2024. години забиљежено је готово двоструко више затворских казни него новчаних. У ФБиХ и Брчко Дистрикту и даље доминирају условне казне, али и тамо расте број затворских санкција.

Тамна бројка

Стручњаци упозоравају да је тамна бројка – односно број кривичних дјела која никада не буду пријављена – посебно изражена код породичног и сексуалног насиља, те може бити и до 13 пута већа од званичне статистике. Сексуални деликти између сродника и партнера често остају у потпуности непроцесуирани.

Евидентирани облици насиља над женама и насиља у породици се повећавају. Тако је свако пето пријављено кривично дјело почињено над женама и изврши се на сваких шест сати. Учиниоци су у преко 90% случајева мушкарци и то најчешће супруг, отац и син што дјелује довољно забрињавајуће.

(Бука) Фото: Тањуг/ Милена Анђела/Новинарке против насиља/НПН