ЕУ такса на угљен диоксид могла би БиХ да кошта милијарде

“Било би добро да се плански приступи затварању термоелектрана и рудника. Међутим, то је увијек у БиХ осјетљиво политичко питање, а поготово следеће године су општи избори, ја мислим да се ту ништа озбиљно неће дешавати”, каже Дамир Миљевић из Центра  за одрживу енергетску транзицију РЕСЕТ.

Кад је у питању декарбонизација, БиХ касни за свијетом, Европом али и за сусједима. То је процес на дугом штапу, каже Миљевић. Тренутно се води борба за изузеће извоза електричне енергије из механизма ЦБАМ до 2030. године.

“Ми припремамо озбиљне системске законе који се односе на изузимање БиХ из ЦБАМ. То је процес који смо утврђивали са Европском енергетском заједницом и ентитетским министарствима чија је то уставна надлежност”, рекао је  министар спољне трговине и економски односа у СМ БиХ, Сташа Кошарац.

Једна од мјера је успостављање такозваног ЕТС система. Ријеч је о сопстевном систему наплате таксе на емисију угљендиоксида што би омогућило да највећи дио тог новца остане у БиХ и усмјери у обновљиве изворе енергије.

„Претпоставка за увођење тог система је прво постављање система мјерења и мониторинга, а да би се то успјешно одрадило ентитети морају донијети законе о клими, односно законе о борби против климатских промјена да би се створио основ за тако нешто. Нажалост ниједан ентитет још није усвојио такав закон, а морам рећи све друге земље у региону га имају“, каже Миљевић.

Мале су шансе да БиХ успостави ЕТС систем до краја године, а то значи удар на конурентност бх. компанија.

“Ми кад смо рачунали неке грубе процјене у просјеку долази до 20 посто поскупљења цијене наших извозника. Сад узимајући у обзир сва глобална кретања то нису мале суме новца. А кроз ЕУ4Енергy пројекат који је рађен у координацији са министарством спољне трговине, рађене су четири групе процјена, четири сценарија. Али, да поједноставим, у просјеку то би било 200 до 300 милиона КМ губитка годишње уколико не уђемо и не испунимо све ове захтјеве који су пред нама”, каже Огњенка Лаловић, директор Сектора привреде СТК БиХ. 

Међутим, то не значи да треба стати са доношењем потребне законске регулативе и подзаконских аката. Што прије уђемо у тај воз то ће бити боље за извозне компаније, каже Лаловићева. У међувремену, потребно је радити на побољшању њихове енергетске ефикасности.

“Значи ова 2025., ово што имамо до краја године треба радити на томе да се привредна друштва прилагоде, да унаприједе своје системе гдје користе обновљиве изворе енергије, на примјер као што су соларни панели гдје они могу да докажу увозницима из ЕУ да не производе те емисије ЦО2”, каже Славица Марковић из Подручне привредне коморе, Бијељина .
                                                                                                                          
Уколико извозник из БиХ не достави ЦБАМ извјештај са поузданим подацима, он ће бити одбијен, што значи да ће платити пуну цијену ЦБАМ сетификата без обзира што је стварно стање о емисијама угљендиокисда наших фирми знатно ниже, истиче Марковићева.

(БН) Фото: Илустрација БН