Милан Благојевић: Додик и Род му Благојевић 

Др Милан Благојевић 

Оно што их спаја је само голи интерес сваког од њих понаособ, који ће их држати заједно таман толико колико буде било тог интереса.

А тај њихов интерес је одличан примјер за објашњење појма идеологије.

За њу се каже да је систем рационалних и осјећајних судова којима појединци објашњавају, вреднују и оправдавају важне аспекте друштвеног живота, настојећи их приказати, играјући као у случају Додика и Рода му Благојевића и на карту емоција, корисним за друштво, иако се тим судовима у ствари хоће остварити прије свега лични интереси тих појединаца, а нарочито њихова потреба да том  својом идеологијом владају друштвом и државом.

Ако бисмо ову спознају о идеологији примијенили у пракси, на случају Додика и Благојевића, видјели бисмо како им је обојици заједничко да 1999. године, када су имали сасвим другачије личне интересе од својих данашњих интереса, ниједан од њих није био против тадашње владавине ОХР-а у БиХ.

Штавише, Додик је, то је већ одавно постало опште мјесто, оправдавао противправни акт Карлоса Вестендорпа којим је смијенио предсједника Републике Српске са те функције, при чему је Додик тада, јер му је то омогућило да (п)остане премијер Републике Српске, оправдавао идеологију охаеризма, тврдећи да високи представник наводно по Дејтонском споразуму има право на то и да је изнад Устава БиХ.

А све то је чињено под диригентском палицом тадашњег америчког предсједника Била Клинтона и Демократске партије у САД, чији истакнути члан и функционер је у то вријеме био Род Благојевић.

Он је, иако српског поријекла, те 1999. године као члан Конгреса САД (из Демократске партије) оправдавао и НАТО идеологију "Милосрдног анђела" и вредновао је као позитивну, према којој је требало бомбардовати Србе и тадашњу СР Југославију, а Србији отети њено Косово и Метохију.

У то вријеме ни Милорад Додик није дигао глас против тог злочина агресије. Умјесто тога, Додик је у току бомбардовања Србије као премијер Републике Српске потписао уредбу Владе Републике Српске на основу које је Додиков тадашњи министар информисања забранио свим телевизијама у Републици Српској да преносе и реемитују програм Радио-телевизије Србије, што је значило забрану информисања јавности у Републици Српској о НАТО бомбардовању Србије.

Данас, међутим, и Додик и Род му Благојевић, сваки из свог личног интереса, окрећу ћурак наопако, заговарајући (њеним креирањем,  објашњавањем и оправдавањем) сасвим другачију идеологију, према којој су њих двојица наводни браниоци Срба и Републике Српске.

Но, испод те фасаде стоје само њихови приватни интереси. Род Додиков па још Благојевић свој напрасни и наводни заокрет само жели да наплати и наплаћује га позамашним новцем, наравно не новцем Додика, већ новцем грађана из буџета Републике Српске. Само у томе треба гледати и видјети Родов заокрет и "силну бригу" за Србе и Републику Српску.

А најновије овдашње наступе и обећања Рода Благојевића, његов идеолошки салто мортале у којем обећава да ће о својој "бризи" за нама разговарати са Доналдом Трампом, су намјештени и дебело плаћени зарад личних и само личних интереса Милорада Додика, да се, између осталог, тиме пошаље и порука жалбеном вијећу Суда БиХ пред доношење одлуке тог вијећа у кривичном поступку против Милорада Додика, како би се у коначном Додику омогућило да настави са својом аутократском владавином у Републици Српској у случају пресуде која би била повољна за њега. 

У том и само у том смислу треба видјети и најновију најаву из Владе Републике Српске о формирању резервног састава полиције, која се невјешто идеолошки жели објаснити и оправдати наводном бригом Додика и његових послушника за безбједност Српске и њених становника.

Др Милан Благојевић