Влада Српске само води рачуна о опстанку на власти

– Када имате ребаланс од 420 милиона марака, очекујете да ће се ту наћи елементи који се односе на развој привреде и пронаталитетну политику, да ће доћи до повећања стипендија, накнада за незапослене мајке с више дјеце, да ће се издвојити више средстава за породиље. Међутим, то се не дешава – поручио је Кресојевић.

Он упозорава да су ставке ребаланса усмјерене искључиво на побољшање положаја владајуће структуре, предвођене СНСД-ом, док се истовремено игноришу потребе грађана и локалних заједница.

– Једна од највећих ставки односи се на лобирање од стране руководства Српске, које је препознатљиво по политици изолације. Влада која је недвно поручила да су министри ЕУ непожељни у Републици Српској, сада планира 45 милиона КМ за лобирање. Та средства никада нису била планирана у том износу откако постоји ово Министарство. Политика СНСД-а је таква да они лобирају само када оцијене да политика у ЕУ и свијету не доприноси њиховом опстанку – рекао је Кресојевић.

Посебно је истакао да се средства за неразвијене локалне заједнице не повећавају, већ се, напротив, смањују.

– Препород локалних заједница за Владу Републике Српске очигледно није приоритет. Износ за локалне заједнице мањи је него што је био 2007. године. Нису успјели повећати средства, него су их и смањили. Слична судбина је намијењена и омладини Српске, стипендије су мање од износа који је био планиран и извршен у буџету 2007. године – наглашава Кресојевић.

Он подсјећа да је буџет најважнији документ једне власти, али оцјењује да овај ребаланс „није развојни, није демографски, није ни социјално осјетљив“.

– Поред демографије и социјалне осјетљивости, најважнији је привредни развој. Српска има најмања издвајања и најмање подстицаје за привреду и технолошки развој, свега 35 милиона КМ, док Федерација БиХ издваја до три пута више – чак 120 милиона КМ. Не чуди што Српска има све лошије стање у привреди. Кумулативни пад индустријске производње износи 16 посто – упозорио је Кресојевић.

Он је упоредио ситуацију и са Србијом, наглашавајући да су субвенције за привреду у Српској двоструко мање у односу на србијански буџет, а да се чак ни у тренутку када се биљежи пад извоза од 30 посто, средства за привреду не повећавају, већ смањују.

– Када имате 420 милиона КМ ребаланса, очекујете да ће доћи до повећања ставки намијењених за субвенције привреди. Насупрот томе, Влада та средства смањује, и то баш у моменту када имамо 30 посто пад увоза и извоза привредних производа – рекао је Кресојевић.

Посебно забрињавајућим оцијенио је раст прихода од казни.

– Ребаланс показује у каквој се ситуацији налази буџет Српске. Највећи раст имају ставке које се односе на казне према грађанима. Власт кажњава грађане за рупе у буџету! Планирају раст прихода од саобраћајних казни и на тај начин покушавају да закрпе буџетске рупе – каже Кресојевић.

Истовремено, најавио је нове намете за мале предузетнике, који ће Влади донијети додатних 320 милиона КМ пореза.

– За разлику од Федерације, која издваја 120 милиона КМ за субвенције малим предузетницима, Република Српска уводи додатне намете. У овој ситуацији треба дати трофеј свакоме ко има храбрости да покрене бизнис, јер тиме доприноси расту пореза и доприноса – истакао је Кресојевић.

На крају, Кресојевић је упозорио да се и овај ребаланс користи за даљу милитаризацију унутрашњих структура власти.

– Поред 125 милиона КМ који се односе на повећање плата, ту су и додатни милиони за МУП и формирање резервног састава полиције – закључио је народни посланик Бојан Кресојевић.

(БН) Фото: БН