Братунац: Народа све мање, а од фабрика није остало ништа

Крајем 70-их, из изразито неразвијене општине прешао је у ред неразвијених – и на том нивоу остао све до данас.

Развој економије у Братунцу годинама је у паду.

Некадашњи индустријски потенцијал сведен је на сезонске радове, а стратешких инвестиција одавно нема.

До краја 70-их година прошлог вијека Братунац је био изразито неразвијена општина.

"Прави развој почиње крајем те деценије – отварају се фабрике,  запошљава се народ. Општина тада добија неколико јаких предузећа у којима је радило преко 2000 људи.

Сад од тога скоро да нема ништа. Нема Вихора, нема те Картонаже, нема фабрике плочица. Ту је из Хаџића Ремонт преселио своје машине, а ово остало продато, дато, стоји.

Не функционише, не ради. Скоро ништа од тога сад не ради што је тих година покренуто", каже Неђо Николић из Кравице код Братунца.

Са гашењем фабрика одлазило је и становништво. Братунац је према попису  из 2013. имао близу 19 000 становника. Десет година касније тај број је пао на око 17.500,  а могао би бити и мањи. У брдима око Братунца, села изумиру.

"Бањевићи рецимо, Бегићи, Брана, Горњи Бачићи, Крушик. Онда овамо Липеновићи, Јасиковача, Долови, Братинци. Шиљковићи овдје горе. Ту нико не живи. То су села која су остала без становништва", објашњава Николић.

А цијели крај памти другачији живот – игранке, вашари, препуне школе. Данас су то само сјећања.

"Ја сам овде пошао у школу '55. Два одјељења првог разреда су била кад сам ја кренуо, плус подручна одјељења у Липеновићима, Побуђу и Коњевићима су имали четвероразредну школу. Тако да је било пуно дјеце. Чак се сједило по троје у клупи. Можда да је било једно одјељење по 35-40 дјеце", присјећа се Николић.

Данас у школи коју је похађао, а која је једна од најстаријих школа у Источном дијелу РС, има око 100 ученика док је у први разред уписано свега десет ђака .

Осамдесетих година ову је школу похађало преко 1800 ученика и постојао је овај објекат и могли сте видјети има још један дио који се такође користио и био пребукиран дјецом.

На жалост сад није такво стање, каже Станко Томић, директор ОШ Петар Кочић у Кравици код Братунца.

Школа са скоро 150 година дугом традицијом свједок је бурне историје овог краја. Иако се кроз године повремено обнављала, зуб времена је учинио своје. Али као и остатак регије, и ова установа била је препуштена сама себи. Зато су запослени, без подршке, сами кренули у обнову.

Најскорије смо, заједно са колегама који су запослени овде у школи и ја, реновирали кров. Буквално све оно што смо урадили урадили смо својим средствима, својим ресурсима. И то је био веома озбиљан проблем. Имали смо штету услед олује, каже Томић.

Да локална власт све мање мари за живот људи на овом простору, говори и гашење традиционалне манифестације „Дани малине“.

У крају који је годинама био познат по малинарству, без подршке и откупа, ова производња полако нестаје каже Иван Стојановић, предсједник Удружења малинара регије Бирач. Тако осим слабих подстицаја, више ни промоције нема, каже Стојановић.

Да се мало промовишемо да би могли страни купци да дођу, да виде. Не само ови наши хладњачари, већ и ови из других мјеста, да се то извози директно. А не да се само купи овдје и превезе преко Дрине. Нелогично је да се укине тај сајам. Нисам имао личне користи од тога, али ме савјест гризе да се укине једна таква манифестација која је обиљежила овај крај, каже Стојановић.

И умјесто буђења, гаси се и оно што је некад постојало. Братунац се данас налази између сјећања и заборава.

Између оног што је некад био и оног што би можда поново могао постати уколико би локална власт радила на задржавању оних који још вјерују у живот овде. А шта тачно локална власт планира, нисмо сазнали јер одговори на наша питања нису стигли.

(БН) Фото: БН