Кошарац тјера по своме, не мари за препоруке ревизора

Ревизија је показала да су поједине особе биле ангажоване током готово цијеле године, а њихове накнаде достизале и 4.500 КМ мјесечно, без јасних извјештаја о учинку.

Ријеч је о грубом кршењу законских прописа, којим се директно заобилази систем запошљавања у државној служби.

Ово је само једна од бројних неправилности које је утврдила Канцеларија за ревизију институција БиХ у свом извјештају о обављеној финансијској ревизији Министарства спољне трговине и економских односа БиХ за 2024. годину.

Скренута је пажња на низ системских слабости, укључујући незаконито одобравање плаћених одсустава запосленима, непотпуне и неажурне евиденције о кориштењу службених возила, непрописне исплате члановима правних тимова, нетранспарентан поступак расподјеле грант средстава, слабости у поступцима јавних набавки, посебно код набавке службених возила.

Ревизија је утврдила да је ово Министарство, на чијем челу се налази министар Сташа Кошарац, ангажовало 30 особа путем уговора о дјелу, од којих су поједине биле ангажоване и током претходних година, за послове који су редовно радно мјесто, попут возача министра и послова у ИСФУ систему (унос фактура и благајне).

Поједине исплате износиле су до 7.500 КМ за период од свега неколико мјесеци, иако достављени извјештаји нису садржавали конкретне показатеље о учинку.

Овакви ангажмани су у супротности са законом, према којем уговор о дјелу подразумијева повремени и конкретан посао, а не сталне задатке са континуитетом. Посебно забрињава то што је ова пракса забиљежена и у претходним годинама, упркос јасним препорукама ревизије да се прекине с тим.

Манипулације са службеним возилима

Ревизори су открили да путни налози нису редовно попуњавани и да често недостају подаци о километражи, датуму поласка и доласка, па чак и о сипању горива.

Забиљежени су и случајеви када је возило кориштено док је корисник био на годишњем одмору. Овакво понашање отвара простор за сумње у ненамјенско кориштење службених возила, чиме се крши Правилник Савјета министара БиХ.

Ревизори су примједбе имали и за трошење новца за репрезентације. Иако није прекорачен укупни лимит од 60.000 КМ за репрезентацију, ревизија је открила да су прекорачења мјесечних лимита и даље присутна, уз идентична образложења из мјесеца у мјесец.

Посебна пажња посвећена је и расходима за интерну и екстерну репрезентацију. Иако укупан износ није прекорачен, у кабинету министра су забиљежена прекорачења мјесечних лимита, уз образложења која су шаблонски понављана сваког мјесеца.

Код екстерне репрезентације, поједини трошкови нису оправдани писаним документима нити су садржавали јасан повод, уз слабу интерну контролу кориштења бизнис картица.

У извјештају ревизора се истиче и да код набавке службених возила вриједних 150.000 КМ, ревизори нису пронашли адекватне доказе о истраживању тржишта.

Иако је у забиљешци наведено да је истраживање проведено путем интернета, нема конкретних резултата, линкова, понуда нити доказа.

Осим тога, техничка спецификација за једно од возила садржи елементе који могу ограничити конкуренцију, чиме се крши Закон о јавним набавкама БиХ.

Додјела грантова без јасних критерија

Ревизори истичу да су у оквиру додјеле грант средстава забиљежене вишегодишње слабости: новац корисницима је исплаћиван ретроактивно, без јасних правила о томе како доказати да су подносиоци захтјева заиста организатори сајамских манифестација.

У оквиру програма подршке сајамским манифестацијама, Министарство је додијелило 600.000 КМ грант средстава 31 кориснику, али без јасно успостављених правила о одређивању износа.

Поред тога, средства су исплаћена ретроактивно, често након што су трошкови већ настали, чиме је доведена у питање сврха самих грантова.

Такође, два корисника нису доставила извјештај о утрошку средстава у року, а контрола намјенског трошења ће се тек проводити.

Министарство, упркос смјерницама, није адекватно тражило доказ да су пријавитељи стварни организатори манифестација, што отвара простор за злоупотребе.

За потребе израде тендерске документације за набавку ИТ опреме, Министарство је ангажовало двоје спољних сарадника по цијени од 6.000 КМ по особи, иако у оквиру Министарства већ постоји Одсјек за информационе технологије са предвиђеним кадром.

Ревизори су констатовали да нису предочени докази о стручним компетенцијама ангажованих особа, као ни методологија одређивања висине накнаде.

Прескупа правна помоћ

Слично је уочено и у оквиру ангажмана правног савјетника у вези с Трговском гором.

Средства за програм Трговска гора планирана су у износу од 500.000 КМ, али је до краја године утрошено само 57.491 КМ.

Посебно је спорна исплата предсједавајућем Правног тима у износу од 9.600 КМ на основу уговора о дјелу, иако је одлуком Савјета министара БиХ предвиђена мјесечна накнада од само 400 КМ.

Ова исплата је очигледно у супротности са важећим одлукама и законима.

Министарство је, осим тога, ангажовало међународну правну канцеларију “Лаборде Лаw” из Париза с накнадом од 200 евра по сату, што се финансира из одобрених 360.000 евра распоређених на три године.

(<стронг>Српскаинфо)