Договор Додика и Човића: СНСД и ХДЗ потпуно преузимају УИО БиХ

Једна од важнијих тема неформалног састанка Додика и Човића, на имању у Бакинцима, била је распоређивање кадрова СНСД-а у Дирекцију за индиректно опорезивање БиХ.

Додиков стратешки циљ је задржавање контроле над Управом за индиректно опорезивање, посебно ако СНСД изгуби министарске позиције на државном нивоу, иако се сада чини мало вероватним да ће се то догодити.

Договорили су се да за помоћнике директора именују Додикове кадрове, односно оперативне руководиоце којима је мандат истекао пре две године, појачане људима од поверења бившег директора Управе за индиректно опорезивање Мира Џакуле, који је у међувремену именован на позицију директора Електропреноса БиХ.

Иако Канцеларија за ревизију финансијског пословања институција БиХ годинама упозорава да УИО крши закон, тек недавно је објављен конкурс за четири позиције помоћника директора - за царине, за порезе, за спровођење прописа и за ИТ сектор.

Како пише „Фокус“, Управа за индиректно опорезивање Босне и Херцеговине објавила је конкурс за четири помоћника директора Зорана Тегелтије и да ће њихова основна плата бити 3.306 КМ.

АФЕРА „ЕXИТ ФАКТУРА“

Још увек актуелни помоћник директора за царине, Владимир Драгићевић, који је на ту позицију именован 17. маја 2018. године, имао је мандат од четири године, што значи да је незаконито на тој позицији више од три године.

Иста је ситуација и са помоћником директора за порезе Мухаремом Машиновићем, као и са Данијелом Јозић, помоћницом директора за спровођење прописа, чији мандати истичу 2022. године.

Иако је Данијели Јозић мандат истекао пре више од три године, она је остала на тој позицији и након што се 2023. године нашла на списку бивших и садашњих запослених УИО против којих је поднета кривична пријава због кривичног дела тешког преко 300 милиона конвертибилних марака у такозваној афери „еxит фактура“.

Према писању „Валтер портала“, против бившег директора Управе за индиректно опорезивање, Мире Џакуле, и Данијеле Јозић, те већег броја запослених у Управи за индиректно опорезивање и СИПА, поднета је кривична пријава, којом се терете да су од 2015. до 2023. године „организовали криминалну групу са јасно дефинисаним циљевима и задацима са циљем стицања противправне имовинске користи на начин да су организовањем и оснивањем предузећа у Краљевини Холандији, и искоришћавањем свог службеног положаја или овлашћења, прекорачујући границе свог службеног положаја, приморавали све увознике путничких и теретних моторних возила да сав увоз обављају преко своје извозне компаније из Краљевине Холандије, фалсификовали документацију приликом увоза у Босну и Херцеговину, за наведено су узимали противправну имовинску корист избегавајући плаћање царина и пореских дажбина“.

У међувремену, Џакула је именован за генералног директора Електропреноса БиХ, а како сада ствари стоје, Данијела Јозић ће остати у Управи за индиректно опорезивање наредне четири године.

Ово ће омогућити Додику и Човићу да задрже контролу над обавештајно-истражним сектором, а бившем директору Џакули да настави индиректно управљање овом институцијом, која је везана за бројне афере, без судских епилога.

Истекао је и мандат помоћнице директора за ИТ Свјетлане Перковић, која је била један од најозбиљнијих кандидата за позицију директора УИО, али је на ту позицију именован Зоран Тегелтија, што најбоље показује колико је та фотеља важна СНСД-у.

БРАТ У ОСОВИНИ

За позицију помоћника директора за пословне услуге није расписан конкурс, јер је садашњем оперативном руководиоцу Елвиру Муминовићу мандат продужио бивши директор Миро Џакула.

Његов мандат је продужен за још две године, заобилазећи процедуру, јер су тада, а и сада, Џакули биле потребне Муминовићеве породичне везе. Елвирин Муминовић брат је запослен у Обавештајно-безбедносној агенцији, што ће осигурати да остане на овој позицији.

Очигледно је да се Додик и Човић неће придржавати тренутне прерасподеле, према којој позиција директора и два помоћника припада кадровима српске националности, Бошњаци имају два помоћника, а Хрвати једног.

Додик не жели ништа да препусти случају и циљ му је да на позиције помоћника директора за царине и ИТ инсталира кадрове СНСД-а.

Бивши шеф пореског сектора, Махарем Машиновић, требало би да буде замењен Винком Скоком, чланом ХДЗ БиХ.

Да би се осигурала политичка подршка Тројке, у кадровску укрштеницу је укључен и Елведин Грабовица, који треба да обезбеди подршку Тројке за овај план.

Грабовица је већ укључен у пословне комбинације са тендером у Електропреносу БиХ, којим управља Миро Џакула. У овом послу са Грабовицом су Игор Додик, син Милорада Додика, и Зоран Жарић, син Матана Жарића, бившег директора Електропреноса БиХ.

Додикови и Човићеви мотиви за преузимање контроле над УИО су врло јасни, јер на тај начин они управљају са главним изворима прихода у БиХ – ПДВ-ом, акцизама, царинама, и другим индиректним порезима.

Расподјела тих прихода врши се према ентитетима и Брчко Дистрикту, што значи да контрола над УИО може индиректно утицати на расподјелу новца међу ентитетима. Додик ће на тај начин обезбиједити подршку буџету Републике Српске, који се суочава са све већим дефицитима и задужењима.

Контрола над УИО омогућава политичку моћ СНСД-у и ХДЗ-у и утицај на динамику унутар институција БиХ, те да уцјењују или преговарају у другим областима, као што су правосуђе, ЕУ фондови, сигурносни сектор или да блокирају одлуке које нису у њиховом интересу.

Постављањем својих кадрова успоставиће надзор над токовима робе и новца, посебно кроз трговину високоакцизним робама и горивом.

Контрола над УИО није само питање управе над једном институцијом, већ стратешко питање моћи и ресурса.