ЕУ и Кина: Ко коме више треба?

Изгледи за напредак у решавању трговинских трзавица на самиту ЕУ и Кине у Пекингу у четвртак (24. јули) чине се малима након што је Кина „срезала“ трајање планираних дводневних консултација на само један дан.

Самит, који је требало да обележи 50. годишњицу успостављања дипломатских односа ЕУ и Кине, премештен је из Брисела у Пекинг након што је кинески председник Си Ђинпинг одбио позив за учешће.

Председница Европске комисије Урсула фон дер Лајен и председник Европског савета Антонио Кошта сада ће се састати са Сијем, односно премијером Ли Ћијангом, али у кинеској престоници.

„Ово је још један знак ограничене спремности и амбиције Пекинга да се позабави са Европљанима“, рекла је за ДW Алича Бахулска, сарадница за политику програма за Азију при Европском савету за спољне односе.

Бахулска је додала да кинеске елите често ЕУ доживљавају као силу средњег ранга са ограниченим утицајем у трговинским преговорима.

Притужбе ЕУ се игноришу

Конфликт лежи у трговинском дефициту Европске уније с Кином од 400 милијарди евра годишње. Јер, произвођачи из ЕУ имају ограничен приступ кинеском тржишту.

Кинеска индустријска политика погодује домаћим добављачима, који имају користи од огромних државних субвенција, приступа пословима које финансира држава, односно од повољних прописа.

Званичници ЕУ кажу да су те политике проузроковале знатну прекомерну производњу, што је онда довело и до поплаве јефтиних кинеских електричних возила на тржишту ЕУ, што је на крају штетило домаћем, европском аутомобилском сектору.

„Размере кинеске економије – обим субвенција, прекомерни капацитети и владине интервенције – су једноставно огромни“, рекла је Бахулска, додајући да без „озбиљних акција“ за заштиту европске аутомобилске индустрије, ЕУ ризикује делимичну деиндустријализацију за неколико година.

Европска унија је увела царине до 45 одсто на кинеска електрична возила те је захтевала крај прекомерне производње и реципрочан приступ тржишту.

Кина би да „замени“ царине на електрична возила увођењем обавезних минималних цена, и то уз неке друге уступке.

У априлу је забринутост због кинеских трговинских пракси навела Европску унију да оснује Радну групу за надзор увоза како би помогла у заштити унутрашњег тржишта ЕУ, а то би могло на крају резултирати антидампинг царинама ЕУ или другим заштитним мерама.

Радна група одмах је након тога уочила пораст кинеског извоза у Европску унију од 8,2 одсто у априлу, у поређењу са истим месецом 2024, што је приписала „преусмеравању“ кинеског извоза који је био изворно намењен САД, како би се избегле Трампове још веће царине.

Кина пак оптужује Европску унију за протекционизам. Пекинг оправдава фаворизовање локалних произвођача позивајући се на потребе везане уз националну безбедност и економски развој.

Ретке сировине: Кина у предности

Кинески утицај на тржиште ретких сировина, метала и минерала, који су кључни за чисту технологију, производњу чипова и медицинску опрему, још је једна велика тачка спорења.

Према Европској комисији, ЕУ се ослања на Кину када је реч о 98 одсто набавке ретких сировина.

Кина је прошле године увела ограничења на извоз ретких сировина, што је проузроковало кашњења у ланцу снабдевања и прекиде производње у компанијама из ЕУ. Након тога, вредност пошиљки ретких сировина у Европску унију опала је за 84 одсто, на 15,1 милион долара (12,9 милиона евра) у првих пет месеци 2025, према подацима Кинеске царине.

На самиту Г7 у јуну у Канади, Фон дер Лајен је оптужила Кину за „уцену“ због ограничења извоза, додајући да „ниједна земља не би требало да контролише 80–90 одсто тржишта есенцијалних сировина и производа попут магнета“.

Кинеска влада одбацила је критике. Прошле недеље, портпарол Министарства спољних послова сугерисао је да се „начин размишљања“ Европске уније мора „ребалансирати“.

Иако је европски комесар за трговину Марош Шефчович у јуну испреговарао ублажавање контрола извоза ретких сировина, чиме је омогућен „зелени канал“ за неке произвођаче из ЕУ, многе компаније се жале да су та одобрења преспора реакција да би се спречили поремећаји у ланцу снабдевања.

Све чешће се може чути позиве европским доносиоцима одлука да заузму оштрији став према Пекингу као одговор на кинески курс, укључујући царине, забране извоза или друге мере.

„Морамо проширити поруку да ће Европа јасно рећи да имамо одговарајуће алате ако дође до проблема“, рекла је Бахулска. „Али за то је потребна политичка воља.“

Трампове невоље с Кином

Неки посматрачи из ЕУ сматрају да царине америчког председника Доналда Трампа, које су допринеле нарушавању деценијама блиских трансатлантских односа, представљају уједно и прилику за Европску унију да ресетује везе с другим највећим светским економијама.

Суочени с великим поремећајима у трговини са САД, они кажу да Кини Европа треба више него икад и да се Пекинг може присилити на уступке током предстојећег самита.

„Мислим да су ти гласови врло наивни“, рекла је Бахулска. „Кина је победила у првом кругу трговинског рата са САД, а у Пекингу постоји снажан осећај да је време на њиховој страни“, време које се односи на преговоре с ЕУ, додала је.

Уосталом, Си трансформише кинеску економију с раста покренутог количином производње на оно што је назвао „развојем високог квалитета“, дајући приоритет новим технологијама, домаћој потражњи, безбедности и животној средини.

Кина већ доводи у питање технолошку доминацију Запада, укључујући вештачку интелигенцију, супер-рачунаре или производњу електричних возила. У неким случајевима, попут 6Г комуникација, чак је и надмашила Запад.

Неки аналитичари сматрају да Европска унија и даље потцењује економску претњу од стране Кине и да није успела да креира строжи приступ Пекингу како би се супротставила неким непоштеним трговинским праксама те земље.

„Постоји тенденција да се у Европи питања повезана с Кином занемарују јер једноставно имамо толико тога с чим морамо да се бавимо“, рекла је Бахулска, мислећи на рат у Украјини и трговински спор ЕУ с Трампом.

„Кина изгледа само као географски удаљени изазов, али многи утицаји кинеске политике врло ће се брзо осетити у Европи.“

(ДW) Фото: Сцреенсхоот/АП