Отац ИИона Маска стигао у БиХ

“Посљедњих неколико година радимо на покретању института за проучавање гравитације и путовања кроз простор-вријеме. Касније смо додали још двије ствари – фузију и дуговјечност – јер су људи почели предлагати управо то, нарочито дуговјечност, јер је за то доступно много средстава. Дакле, жељели смо покренути приватни институт за проучавање, посебно, по мом мишљењу, гравитације – како користити гравитацију за наше потребе”, навео је Маск за Клиx.

Како је даље истакао, прво је отишао на Блиски исток, односно у Уједињене Арапске Емирате, гдје му је чак понуђено и неколико локација за овај институт.

“Онда нам је близак пријатељ којег смо упознали у УАЕ, а који је поријеклом одавде, рекао:'Јесте ли икад размишљали о овим земљама?’ Никада нисам био овдје прије. Знао сам да је ово бивша Југославија, нешто као поред Италије, рецимо. Никад нисам био овако далеко на исток. Био сам у Москви, додуше. И рекао сам: добро, хајде да погледамо. И морам рећи да сам пријатно изненађен оним што сам затекао. Економија, доступност ствари, понашање људи. Провео сам овдје неколико дана и помислио – ово је идилично”, рекао је јужноафрички бизнисмен.

Каже и да је био у Аустрији, те да је тамо “превише регулација и све је скупо.”

“Није то мјесто које желите. Требају вам људи отвореног ума. Тип људи које желимо привући за проучавање ових четирију области – дуговјечност, фузија, простор-вријеме и гравитација – јесу они које зовем ‘штреберима свијета’, ако ме разумијете. Не они који су већ испраних мозгова и мисле да такве ствари нису могуће”, рекао је Маск.

Посебно је истакао дуговјечност, као једну од четири фокуса института којег планира отворити.

“То је додано прошле године од стране једне велике организације која је чула за институт и питала може ли се укључити и то. У почетку сам знао за ријеч, али нисам знао у којој мјери се то развило. Одвели су ме у Калифорнију и показали ми клинике за дуговјечност – гдје мапирају ваш геном и ДНК, кажу вам за шта сте предиспонирани, и говоре вам да требате с тим почети од 14. године. Невјероватно. И предвиђају животни вијек људи од 120 година”, рекао је, те додао да је добио понуду да буде “кандидат” за ово истраживање.

О Босни и Херцеговини, признаје, није знао много осим да је на простору бивше Југославије био рат, али каже да је пријатно изненађен виђеним.

“Људи из овог дијела свијета су најцивилизованији и најотмјенији људи које можете замислити, барем они које сам упознао у Дубаију. Па сам, наравно, схватио да су и други људи с ових простора такви. Ако су сви као они, онда мора бити предивно. И тако смо стигли овдје. Прво сам дошао у Београд и људи су били предивни. Могао сам доћи овдје и само рећи да одмах идем кући, али мислим да је ово заиста озбиљна ствар”, рекао је.

Маск је такође рекао да се “боји било каквих претјерано контролисаних влада.”

“Људи који долазе овдје морају моћи долазити слободно, морају имати приступ и тако даље. Такође, храна мора бити јефтина, а смјештај приступачан. Мислим да Босна испуњава све те услове, прилично добро. Тако да, у том смислу, треба рећи и да је плус што је веома лијепа”, додао је.

На питање о томе колико би за БиХ значило отварање овог института.

“Кад бисмо отворили овај институт овдје, Босна би била у вијестима сваки други дан. Била би, претпостављам, врло често у вијестима”, рекао је.

Посебно је нагласио да би “институт попут овог требао бити у врло неутралној локацији – јер ће земља која постигне успјех у овом правцу постати најмоћнија земља на свијету.”

Навео је и да је истраживање о путовању кроз простор-вријеме и рјешењима за гравитацију било пуно интензивније прије 100 година.

“И они су избацивали текст за текстом, како су то тада звали, рад за радом, о путовањима кроз простор-вријеме, како савладати гравитацију и слично. Али из неког разлога, од отприлике 1925. године надаље, можда је разлог био политички, економски, не знам, то је једноставно нестало из фокуса. Тако да, ако бисте данас жељели пронаћи најрелевантније чланке и радове о путовањима кроз простор-вријеме и гравитацији, морали бисте тражити на Yандеxу, Гооглеу или негдје друго, и видјели бисте да вас то води до математичара из раног 19. вијека”, рекао је, говорећи о институту којег жели основати.

Даље је Муск проширио тезу о томе шта за земљу може значити успјешан рад овог института, а каже да је у УАЕ причао с властима, док у БиХ још није имао ту прилику. Каже да је, барем засад, ово стриктно приватна инвестиција, те да није превише истраживао о политичком систему у БиХ.

“Ослањао сам се само на пријатеље које сам упознао у Босни, врло профињене и веома паметне људе, који су ми рекли: ‘Прије него што донесеш одлуку, јер већ имамо зграду у Абу Дабију, стварно би требао размотрити овај дио свијета.’ Иначе, већ имамо зграду која нам је додијељена. Прелијепа зграда, на три спрата, с паркингом иза и просторијама за храну и све остало. Чак има и смјештај. Али рекли су ми: ‘Требало би заиста да размислиш о овом дијелу свијета.’ Па сам рекао: ‘У реду.’ Ако будем у том подручју, доћи ћу.’ То је све потрајало. Мислим, враћамо се у прошлу годину. А онда су ме недавно звали да дођем у Европу од стране кнежевске породице Лихтенштајна. И рекао сам им да сам ту. Онда су они рекли: ‘Ако си већ овдје, можемо ли се договорити с твојим пословним стратегом?’ И ја сам рекао: ‘Радије бих да ви то организујете него да ја покушавам.’ Тако су ступили у контакт с њим, а онда је он контактирао мене. И тако сам ја долетио одавде, а он је дошао чак из Јужноафричке Републике”, рекао је Маск.

Наглашава да жели да се фокусира на институт у једној земљи, те да засад не жели отварати огранке ове институције у другим дијеловима свијета. Ипак, како каже, БиХ има добре шансе да буде локација за изградњу овог института.

“Желим најнеутралније, најпријатељскије, најразноврсније мјесто, а вјерујем да је овдје заиста разноврсно. Имате, рецимо, хришћанску компоненту, имате муслиманску компоненту, имате неку врсту друге компоненте, неке друге врсте компоненте. То ми се свиђа, врло је разноврсно. Мислим, људи из УАЕ вјероватно неће бити баш одушевљени са мном, али они су врло љубазни и разумјели би. Тамо имам један елемент с којим морам да се носим, то је њихова земља и они одлучују, знате. Мислим да је ово врло обећавајуће”, рекао је.

Муск даље наводи да је било неколико планова ове године да дође у БиХ, али да су пропали, те да је сада искористио прилику и посјетио БиХ, за коју каже да “није могао вјеровати да је овако лијепа.”

Што се тиче самог института, Маск и даље нема идеју о количини средстава који би могли бити инвестирани у ову идеју, али је рекао да има процјену финансијера из Лондона да могу скупити милијарду фунти за овај пројект.

“Потребна су добра средства. Мораш бити у могућности да обезбиједиш добар приход, добре плате за људе које доведеш. Можда их доведеш на тромјесечне ангажмане да видиш како иде, као пробни период од три мјесеца. Не можеш их довести овдје, мораш их довести овдје и обезбиједити им солидна примања, а не неке ниске плате. Ово је приватна иницијатива, сјети се. Нисмо нека шашава државна установа, ми смо приватници”, додао је Ерол Маск у разговору за Клиx.

Наводи даље да је након пуштања прве информације о институту добио “десетине пријава” те да се чека прави тренутак за конкретне потезе.

Маск каже и да би у овом институту било мјеста и за људе из Босне и Херцеговине, које је похвалио.

“Наравно. Мислим, овдје нема мањка талента. Видим то по људима с којима сам био. Очигледно је да бисмо тражили талент широм, али и овдје. Наравно, тражимо умове који размишљају”, рекао је, те додао да ће, наравно, бити потребно ангажовање и локалног становништва на пословима који нису директно везани уз научни дио института.

(Цапитал) ФОТО: @ВЛАДТВ/YОУТУБЕ/СЦРЕЕНСХОТ