Украјинка дошла на Јадран са 4,7 милиона € кеша?!

- Жупанијски суд у Шибенику блокирао је располагање некретнинама украјинској предузетници Тетјани Глињан, сада 65-годишњој жени која живи у Хрватској, а против које украјинске власти воде истрагу због проневере и прања новца везаног за продају хране Министарству одбране Украјине по ценама вишеструко вишим од тржишних, за коју је јавност тек сада сазнала. Она је купила хотел "Крку", симбол шибеничког економског и друштвеног живота прошлог века - пише Слободна Далмација.

Преко своје компаније "Назарии", регистроване у Сплиту, украјинска предузетница је купила компаније "Мимоза", "Пигмент" и "Зен Адрија", које су у свом портфолију имале хотеле "Лукс" и "Сиа" и хотел "Мирари".

Глињана је дакле била тајни власник запуштеног хотелског бисера, некада симбола шибенског економског и друштвеног живота. Реч је о заштићеном културном добру и трошкови реновирања биће већи од цене саме некретнине, проценили су стручњаци.

Али ко је Тетјана Глињана, жена која грозничаво купује хотел за хотелом у Хрватској, а истовремено се појављује на страницама црне хронике?

На пример, у јануару 2024. године, неко јој је украо торбу са лаптопом, УСБ-ом, пет мобилних телефона, личним документима, банковним картицама и торбом са 16.000 евра испред њене куће у Брелима. Истрага је показала да су лопови били радници локалног комуналног предузећа. Међутим, много озбиљније ствари о Глињани већ месецима круже у медијима у Украјини.

Она је можда најважнија мета антикорупцијских тела у Кијеву, због чега је Володимир Зеленски последњих дана жестоко критикован. Желео је да стави шапу на рад ове институције, јер је међу 31 садашњим и бившим послаником који су под истрагом антикорупцијских тела чак 15 чланова његове странке.

Како се Глињана нашла на мети антикорупцијских институција?

У августу прошле године, украјински ценсор.нет објавио је фотографије пртљажника аутомобила рачуновође компаније Тетјане Глињан. Детективи из Територијалне управе Канцеларије за економску безбедност пронашли су и запленили више од 4,7 милиона евра непријављене готовине. "Новац је у пртљажнику аутомобила превозила рачуновођа компаније. Није могла да објасни порекло новца."

Током истраге, детективи су открили покушај кријумчарења и скривања црног новца.

- Одлучује се питање одузимања заплењених средстава - саопштила је прес служба БЕС-а (Бироа за економску безбедност Украјине). Морали су да донесу бројач новца да би избројали милионе. Име компаније није поменуто у саопштењу за штампу, али су неки медији назначили да се ради о рачуновођи из Мит Прома, компаније која припада Глињаниној групи.

Касније је сама компанија неубедљиво негирала да је то њен рачуновођа. Међутим, то ће морати да докаже у судском поступку, на који Глињана још није одговорила.

Узгред, Мит Пром је испоручио Министарству одбране производе у вредности од 14,5 милијарди украјинских хривњи, укључујући ПДВ. Већ почетком 2023. године, украјински медији су почели да извештавају о јаким индицијама да Министарство одбране Украјине закључује сумњиве уговоре са компанијама из такозваног клана Бјаљацеркив.

Каталог набавки је обухватио 409 производа, али само 10% су биле основне намирнице попут поврћа, меса и житарица. Остатак – укључујући јаја, зачине, желатин, бобичасто воће – купован је ређе, али је потенцијал за манипулацију ценама био огроман, писали су украјински медији "Слово и дило" и ТЦХ.уа.

Портал Ценсор.нет донео је детаље о превари, на пример у војној јединици у Василкиву. У почетку је шеф наредио кувару да "изда мензи 30 одсто мање хране од количине наведене у примарним рачуноводственим документима". То је заправо значило да је део хране који се даје војсци у војној јединици постао за трећину мањи.

А онда је "уштеђена" храна продата за новац. Конкретно, незаконито су продали 60 кг шећера, 15 кг тестенина, 4 вреће замрзнутог ослића тежине скоро 60 кг, 110 кг замрзнуте свињетине, скоро 30 кг батака од бројлера, 20 конзерви концентрата парадајза и других производа, пише Цензор. Али касније су одлучили да је опасно држати вишак робе у бази, па су "унапредили" шему.

- Као резултат тога, организовали су незакониту шему која се састојала од фиктивних оригиналних рачуноводствених докумената о наводној испоруци прехрамбених производа војној јединици Ацтиве Цомпанy ЛЛЦ, која је у то време снабдевала прехрамбеним производима војну јединицу БРОЈ_1 на основу Уговора бр. 286/2/22/75 од 23.12.2022. закључено са Министарством одбране Украјине - наводи се у судској пресуди.

У јануару 2023. године, медији су известили да су јаја за војску плаћена по 17 гривни по комаду (0,34 евра) - док је у малопродаји у Кијеву цена била између 7 и 9 гривни. Слично томе, килограм кромпира је наручен за 22 гривне (0,44 евра), док је тржишна цена била 8–9. Министарство одбране оспорило је ове наводе, тврдећи да су у питању техничке грешке - на пример, грешка у једној од колона са ценама - не за 10 јаја, већ за килограм. Међутим, ова запажања покренула су истрагу и кључни званичници су смењени - заменик министра логистике Вјачеслав Шаповалов и шеф Одељења за набавке Богдан Хмељницки, због немарног надзора објављених аномалних уговора, написао је украјински "Обозревател".

Бјалоцеркивска група и "Јаја за 17"

Такозвана Бјалосточка група, повезана са Глињаном, пословала је преко низа повезаних компанија: Премиум Компани, Визит, Укрпродакорд ВР, Гранд Консалт и Актив Компани. Преко њих су стизали енормно прецењени уговори о снабдевању, вредни више од 8 милијарди гривни (162 милиона евра) само између 2020. и 2023. године, тврди ТЦХ.уа. Детаљно: у другој половини 2023. године испоручивали су кафу, на пример, по 66 гривни/кг – док је у продавницама коштала 32–48 гривни; почетком 2024.

Посебно шокантан пример тиче се "јаја по 17 гривни и кромпира по 22": уговор вредан 13 милијарди гривни потписао је Актив Компани крајем 2022. године. Реч је о компанији у власништву Александра Дмитревича – пословног партнера Глињањининог унука, Назарије Березјук.

Како је писао "Обозреватељ", случај је назван "јаја за 17", а динамика преговора открила је да су кључна средства пребачена под маском исплаћених „дивиденди“ и рефундативних кредита повезаним компанијама – што је омогућило извлачење више од 733 милиона гривни (око 15 милиона евра) профита у периоду од августа до децембра 2022. Овај механизам манипулације куповином паковања и просечним ценама обухватао је све, од желатина до конзервиране хране, али је јасно да је највећи ланац профита генерисан јајима и кромпиром.

Оптужбама за цену додатно су додате и наводи о неправилностима у квалитету. Делимична или потпуна замена састојака у конзервираној роби утврђена је путем тајних прислушкивања које су објавиле украјинске тајне службе. На пример, свињетина је додавана у паковања говедине, а сосови за тестенину су обогаћивани јефтинијим мастима.

Поред тога, прикупљени су документи и транскрипти телефонских позива који откривају панику међу добављачима, где су одмах након почетног откривања скандала покушали да значајно смање конкретне бројке, јасно показујући покушај заташкавања, писали су украјински медији.

Међународна потерница за Глињаном

Крајем марта 2025. године, Национални биро за борбу против корупције (НАБУ) и Државна управа за борбу против корупције (ДАП) подигли су оптужнице за проневеру која прелази 733 милиона гривни. А 3. априла 2025. године, НАБУ је покренуо међународну потрагу за Глињаном, који живи у Хрватској. Суд тражи екстрадицију и затворску казну кроз поступак због непојављивања на суду. Од 18. априла 2025. године, Виши антикорупцијски суд Западне Украјине (ВАКС) разматра захтев за притвор у одсуству.

У јуну је потврђено да је до 16. јуна одржано пет рочишта, али поступак се споро креће због кашњења. Суд разматра три релевантна кривична члана Кривичног закона Украјине: од одузимања имовине (члан 191, део 5), преко прања новца (члан 209, део 3), до организованог криминала – са претњом казне до 12 година затвора и конфискације имовине и забране рада у одређеним секторима.

(Курир) Фото: Схуттерстоцк/НАБУ