Нема ништа од Додиковог обећања да ће борци РСК имати исти статус као борци ВРС

Поводом тадашњег обиљежавања годишњице “Олује”, односно погрома и прогона скоро комплетног српског становништва с подручја Лике, Баније и Кордуна, Додик је јавно најавио да ће Република Српска и њене институције одлучити да борци некадашње Републике Српске Крајине у Српској имају иста права као и ратни ветерани ВРС.

Међутим, од тада је прошло пуне двије године, а о регулисању статуса прогнаних Крајишника и изједначавања њихових борачких права с правима бораца ВРС, и даље, нема “ни абера”.

Иначе, ових дана надлежни из Министарства рада и борачко-инвалидске заштите у Влади РС најављују писање новог Закона о правима бораца, којим ће бити регулисан статус оних који су с пушком у руци бранили и одбранили Републику Српску.

Ускоро би, према најавама, требало да буде формирана и Радна група за израду тог закона, а да ли ће у новом Закону о правима бораца своје мјесто наћи и бивши борци Српске војске Крајине, покушали смо да добијемо одговор у ресорном министарству. Иако смо питање о томе на адресу Министарства рада и борачко-инвалидске заштите РС послали још прошле седмице, било какву повратну информацију нисмо добили.

Према одредбама важећег Закона о правима бораца, војних инвалида и породица погинулих бораца Републике Српске, у члану 2 стоји да статус борца имају они „који су учествовали у оружаним акцијама, односно оружаној борби на територији бивше СФРЈ у саставу оружаних снага и снага државне безбједности СФРЈ и војних формација под командом тих снага, у периоду од 17. августа 1990. до 18. маја 1992. године, за одбрану СФРЈ, односно Републике Српске, као и они који су у рату у бившој СФРЈ, односно БиХ у периоду од 19. маја 1992. године до 19. јуна 1996. године, као припадник оружаних снага Републике Српске, обављали војне и друге дужности за одбрану Републике Српске“.

Занимљиво је да статус борца, према актуелном закону, уживају чак и особе које су учествовале у антифашистичкој и ослободилачкој борби током 20. вијека као припадник Српске, Црногорске или Југословенске војске, или као борац Народноослободилачког рата, али не и Републике Српске Крајине.

Истине ради, Република Српска Крајина помиње се у члану 5, који говори о ратним војним инвалидима. Тамо се каже да статус РВИ има особа која је као припадник оружаних снага Републике Српске Крајине, а за одбрану Републике Српске, задобила војни инвалидитет.

То, у преводу, значи да му се признаје тај статус ако је рањен на подручју БиХ. Међутим, садашњи закон не признаје права по основу ране, повреде или погибије у случају да су се десили на подручју РСК, односно изван подручја БиХ. Припадницима Српске војске Крајине једино је признато учешће у ЈНА и Војсци Југославије од 17. августа 1990. до 19. маја 1992. године, као и оно што су неки борци из РСК остварили у војним поштама ВРС.

Подсјећамо, један ратни ветеран Српске војске Крајине, који није желио да му откривамо име, још прије двије године изразио је сумњу да ће било шта од онога што је обећавао предсједник Српске бити испуњено.

Тада нам је рекао да је Додикова прича о томе како ће у правима бити изједначени борци Војске Републике Српске и Српске војске Крајине “чиста ублеха”, јер су њему и његовим саборцима, како тврди, управо за Додикове владавине укинута борачка права која су до тада имали.

– Био сам припадник Српске војске Крајине од првог до посљедњег дана, до “Олује”. Учествовао сам и у борбама за пробој Коридора. Био сам борац прве категорије, такав сам статус имао у Републици Српској, све до 2014. године – причао је наш саговорник.

Објашњава да је све до 2014, када су позвани на ревизију, борци из РСК били изједначени са борцима ВРС и Војске Југославије.

– Имао сам дупли стаж, борачки додатак, статус борце прве категорије. А онда су ми 2014. године након ревизије све то одузели. Остао ми је признат само борачки стаж за вријеме док је на подручју бивше Републике Српске Крајине била ЈНА, а то је потрајало 3 мјесеца – навео је крајишки ратни ветеран из околине Бенковца.

– Кад сам добио рјешење, којим ми се одузимају сва права био сам шокиран. Отишао сам у Борачку организацију у Лакташима да ми објасне шта се дешава. Рекли су ми, ето, прописи су се промијенили, Српска војска Крајине је по тим прописима паравојна формација и не можете добити никаква права – причао је овај Далматинац.

Додао је и да се добро сјећа ко је тада био на власти и ко је кројио судбину и њему и његовим земљацима – Милорад Додик је био предсједник Републике Српске, а Петар Ђокић министар за рад и борачко-инвалидску заштиту РС.

– Пошто смо изгубили сва права и у Хрватској, као “побуњеници”, чак и право на пензију, станове над којима смо имали станарско право и ваучере за приватизацију, ми смо, ето, остали без ичега. Ни домовине, ни отаџбине – закључио је демобилисани борац Српске војске Крајине.

Предсједник Удружења “Ветерани одбрамбено-отаџбинског рата РС”, Ристо Јефтић, за Српскаинфо каже да је то удружење још прије четири године покренуло питање изједначавања права бораца некадашње РСК са борцима ВРС.

 Тим људима је нанесена огромна неправда коју би требало што прије исправити. Као припадник ВРС осјећам дио одговорности за оно што им се десило, јер знамо да је био потписан споразум између Војске Републике Српске и Српске војске Крајине о сарадњи и заједничкој заштити тих територија – подсјећа Јефтић.

Ако је такав споразум био потписан, додаје он, онда је било логично и то да борци некадашње РСК имају иста права као и борци ВРС у одбрани српских територија.

– Наша браћа из Крајине тренутно не могу да обезбиједе ни основна права. То питање сигурно треба да се покрене. Моје мишљење је да сви припадници Српске војске Крајине, који су остали да живе на територији Републике Српске, треба да остварују иста права као и борци ВРС. За оне који су избјегли у Србију, а таквих је већина, власт у Србији требало би да сноси трошкове које издваја за оне који су током рата имали потписан уговор са Војском Југославије – сматра Јефтић.

(<стронг>Српскаинфо) Фото: Архива