Магистрални пут Фоча-Источно Сарајево - Пут страве и ужаса

Пут према Фочи, кроз кланац ријеке Бистрице, грађани већ називају "кланац смрти".

Истинитост изреке да је, држава неком мајка а неком маћеха, потврђују грађани источног дијела Републике Српске.

Иако плаћањем пореза, ПДВ-а и разних других доприноса пуне државну касу, иако се о овом дијелу Српске производи 90% електичне енергије, подмирује се 90% потреба за шумским сортиментима, улагања нису ни близу тога.

Власти Републике Српске улажу минимално у овај крај а то се најбоље види на путној инфраструктури. 

Екина БН телевизије провјерила је како изгледа пут од Источног Сарајева до Фоче и даље према Црној Гори.

На прве проблеме возачи и путници наилазе већ неколико километара ван градског језгра Источног Сарајева, у мјесту Крупачке стијене.

На путу се појављују пукотине и клизишта, вјероватно због експлоатације камена и свакодневног минирања тог терена. 

За пут кроз Трново кажемо да је солидан, нема већих оштећења и без проблема се могу се мимоићи два аутомобила.

Преко Рогоја љети може, зима је већ друга прича. О трећој траци на овом планинском превоју нема ни говора, а ваљала би.

Од Доброг Поља према Фочи већ постаје критично. На једном дијелу пута срушен је тунел, онај у којем је због одрона крајем 2023.живот изгубио возач камиона.

Надлежни су уклонили дијелове тунела али је питање дана када ће се тоне земље и камена сручити на пут и поново однијети људски живот.

Од тог дијела па до скоро до улаза у Фочу возите на властити ризик. Изузетно лош пут, на поједниним дијеловима се обрушава, клизишта су честа, земља и стијене се обрушавају буквално на главе возача и путника.

"Када кренемо овим путним правцем, ми Фочаци и Херцеговци се прво помолимо Богу , јер ово је пут страве и ужаса", каже посланик СДС-а у Народној скупштини Републике Српске Огњен Бодирога и додаје да је небрига власти у Републици Српској али и локалне влати у Фочи довела до тога да је у последње три године на овом путу угашено много људских живота и свакодневно се дешавају саобраћајне незгоде.

Последњи жртва је млада докторица из Сарајева коју је на овом путном правцу, крајем јула ове године, усмртила стијена која се одронила на аутомобил у којем је била.

Након сваке трагедије инспекција је излазила на терен и вјеровали или не утврдила да нема одговорности институција и предузећа задужених за одржавање овог путног правца, јер, како кажу, ради се о специфичној кинфугурацији терена на којој су одрони честа појава.

Да ли на ту специфичну конфигирацију утиче легална и нелегална сјеча шуме, легална и нелегална експлоатација камена или изградња неколико хидроцентрала на ријеци Бистрици, односно свакодневни радови, минирања и  поткопавања терена и слично? Да ли је нормално да се због изградње хидроцентрале, од које ће користи имати само власник, затвори једна трака за саобраћај на ионако уском путу? У некој нормалној земљи није. 

Фочаци рјешење виде и блокирању не само те, него и других саобраћајница у Српској.

"Мислим да је то једини начин да се ова власт дозове памети", каже посланик СДС-а у Народној скупштини Републике Српске Огњен Бодирога.

Он подсјећа да власт у Српској даје огромне паре за тзв.кумову зграду, купују коцкарници у Брчком док људу на путевим око Фоче гину возећи се, како каже, козјим стазама.

"Маћехински однос актуелне  власти у Републици Српској према Херцеговини изгледа има за циља расељавање народа са ових простора", каже Бодирога и додаје да је управо тај народ највише страдао и највише дао за стварање Републике Српске.

И становници Фоче су огорчени. Пут кроз кањон ријеке Бистрице називању "кланац смрти", јер свакодневно односи људске животе. Истичу и да ништа боља ситуација није на осталим путним правцима, посебно на оном према Црној Гори.

Иако је, морамо признати, један дио пута од Фоче ка граничном прелазу са Црном Гором на Шћепан Пољу реконструисан, овај путни правац и даље је један од најопаснијих у Европи.

О томе нажалост свједоче споменици поред пута у знак сјећања на изгубљене младе животе.

Саобраћај је и даље фрекфентан. Домаће и стране туристе на овај путни правац упућује и навигација, јер ово је најкраћи пут између Сарајева и Подгорице а регистрован је као магистрални, мада на неким дијеловима више личи на шумски.

О мосту преко којег прелазите из Републике Српске и БиХ у Црну Гору, а који више личи на сцену из култног филма ,,Ко то тамо пева'' него на међудржавни гранични прелаз, неком другом приликом.

Не можемо а да не поменемо да се ауто-путеви граде само у другом, западном дијелу, Републике Српске а чак се одваја и новац за њихово уљепшавање, односно озелењавање.

Истовремено у источном дијелу Српске возимо се путевима из времена Јосипа Броза, а неки су чак и из доба Фрање Јосипа.

Да је праведно и поштено није, али ипак морамо примјетити да је актуелна власт на последњим изборима највише подршке добила баш овдје.

(БН) Фото: БН