И пуко преживљавање постало луксуз

Откривају ово статистички подаци које периодично објављују Савез синдиката и Завод за статистику Републике Српске, а који се односе на синдикалну потрошачку корпу и просјечна мјесечна примања запослених у Српској. Из ових података се може видјети да је једна просјечна породица постала сиромашнија минимално за 220 марака мјесечно, односно да толико новца мање има за подмирење основних трошкова живота, куповину хране, плаћање комуналних рачуна и превоза.

Оно што је најпроблематичније јесте што из мјесеца у мјесец расту трошкови исхране у синдикалној потрошачкој корпи, односно издаци за основне животне намирнице. Они су јуну ове године чинили чак 46 одсто укупних трошкова поменуте корпе и за девет одсто су већи него прије пет година. Крајем 2020. трошкови прехране износили су око 728 марака, а данас чак 1.265.

Разлика скоро 540 КМ. Сви они који данас имају просјечна примања око 1.500 марака, чак 80 одсто истих морају издвојити само за исхрану своје породице. Остатак од 250 марака вјероватно се потроши за плаћање комуналних услуга, а за све остало је “мрка капа” уколико у породици још неко не ради или на неки начин доприноси пуњењу кућног буџета.

У овом периоду већина основних животних намирница поскупјела је, процентуално гледајући, око 50 одсто. Примјера ради, у случају уља то износи око 45 одсто, а хљеба и млијека, чак 65 одсто. Један килограм јунетине постао је скупљи за 60 одсто, пилетине 50, свињетине око 45. Најмањи раст цијена имала су јаја око 30 одсто. Ако упоредимо само цијене хљеба и млијека, 2020. и 2025. године, може се видјети да се за просјечну плату прије пет година могло купити 80 литара бијелог крављег напитка више него данас, а пекарских производа 50 килограма.

Да је добар дио цијена код нас нереалан, може се видјети и уколико се направи поређење са неким из европским земаља, у којима су просјечне плате и по неколико пута веће од овдашњих. Примјера ради цијена хљеба и млијека у Њемачкој и Аустрији су исте, ако не и ниже од оних у Републици Српској. Туце јаја (12 комада) кошта само 3,6 марака, килограм кромпира 1,9 марака, а домаћег тврдог сира око 18.

Високим цијенама хране код нас, несумњиво су најпогођенији пензионери, њих око 230.000, чија су просјечна мјесечна примања око 630 марака и она могу покрити само 50 одсто трошкова исхране, односно мање од четвртине синдикалне потрошачке корпе која је у јуну износила чак 2.770 марака.

С обзиром на трендове, овај дефицит ће вјероватно бити и већи у наредном периоду, јер трговци, али и произвођачи не налазе за сходно да коригују и снизе своје цијене. Ови подаци би били и гори да Влада Српске недавно није кориговала минималац и направила такозване платне разреде. То је, подигло просјечна примања у Српској за око 40-ак марака.

Према ријечима економиста, а међу којима је и Игор Гавран, ситуација за раднике с просјечном платом постаје све катастрофалнија. Како упозоравају, кметови су некада радили цијели дан за храну и спавање, а ситуација данас је још и гора, јер износ потрошачке корпе не укључује трошкове стамбених или неких других кредита.

“Храна постаје попут луксузне робе и нажалост тако ће и даље бити све док се не изврши већи притисак на трговце” поручио је Гавран.

Слично мишљење недавно је за “Глас Српске“”изнио и познати словеначки екномиста Матеј Лаховник, који је том приликом, а преносећи искуства из своје земље, истакао да би грађани требало да гласају ногама и купују тамо гдје је јефтиније, те да је то једино рјешење које евентуално може натјерати власнике трговачких ланаца да снизе цијене.

Трошкови и примања

ГОДИНА 2020 2025

Корпа 1.945 2.744

Гориво 1,90 2,35

Плата 970 1.475

Прикривено подизање цијена кроз смањено паковање производа задаје све већу главобољу потрошачима. Да би стале у крај овој негативној пракси, француске власти су донијеле пропис који обавезује трговце да морају обавјештавати купце о смањеном паковању производа које не прати одговарајуће смањење цијена.

(Бука) Фото: АП