На посебном рачуну Републике Српске од 1,5 МИЛИЈАРДИ КМ остало само 1,5 МИЛИОНА КМ!

Са милијарде и по есцроw рачун срозан је на око милион и по марака, а не би било ни тих милион и по, да није било уплате Општине Шамац. У ревизорском извјештају видљиво је да се новац кроз овај рачун кретао по принципу - на једна врата уђе, на друга изађе. 

„У току 2024. године остварени су приливи на есцроw рачуне у износу од 32.946.802 КМ, а највећим дијелом по основу примитака од наплате потраживања за нефинансијску имовину од Општине Шамац (1.159.247 КМ), поврата средстава позајмљених ЈУ „Воде Српске“ (2.913.075 КМ), поврата средстава од стране Министарства здравља и социјалне заштите (17.027.945 КМ) и од наплате зајма датог А.Д. ОЦ „Јахорина“ Пале (11.400.000 КМ).

Одливе средстава у укупном износу од 31.789.708 КМ највећим дијелом чине средства позајмљена ЈУ „Воде Српске“ (2.690.000 КМ), А.Д. ОЦ „Јахорина“ Пале (11.400.000 КМ) и одливе по основу преноса средстава за буџетску потрошњу (17.400.000 КМ)“, наводи се у Ревизорском извјештају.

Есцроw Рачун од минуса, спасила је једна мала општина Шамац, која је, како каже начелник Ђорђе Миллићевић, платила нешто што није ни требала, пословни простор који Влада без сагласности Скупштине Општине, дала Шамцу. Након што је планирани посао са откупом простора од стране заинтересованог привредника пропао, остала су дуговања.  

„То апсолутно говори о једној ситуацији која влада у Републици Српској, о једном стању јавних финансија Владе Републике Српске и крајњем нетранспарентном, вишедеценијском трошењу средстава са есцроw рачуна, који ево говори о једној чињеници да без ових 1.159.000 КМ, која ево да кажем није морала да уплати, односно на крају је морала да уплати Општина Шамац, једини начин да тај есцроw рачун послује позитивно, онда вам то говори у каквом стању се налазе јавне финансије Републике Српсе и о каквом привредном напретку и амбијенту говори Влада Републике Српске“, каже начелник ове општине  Ђорђе Милићевић.

Значајни износи узимани су са овог рачуна и, иако је обавеза да се новац врати на рачун, Влада је сваки пут пролонгирала враћање и тако потрошила милијарду и по марака, на разне позајмице, за које је упитно да ли ће икада бити враћене, али и за крпљење буџетских рупа. Новац улаган у пропала предузећа, пропао је заједно с њима.
„2009. године највећи износ је 17 милиона, који је позајмила за изградњу и опремање болнице у Бијељини и рок је био 2015. година да се та средства врате.

Та средства до дана данашњег нису враћена, а у децембру прошле године је донесена одлука да се пролонгира враћање до 31.12.2025. године. Значајан износ такође позајмљен је Робним резервама Републике Српске 14,5 милиона и рок за враћање тих средстава био је 2017. година. Такође та средства никада нису враћена, а знамо судбину Робних резерви“ каже економиста Мирјана Орашанин.

Економисти истичу да је чудо да на том рачуну уопште има средстава, када се узме у обзир како га Влада троши. Средства са есцроw рачуна требало је да буду усмјерена у економски развој Српске, умјесто тога новац са рачуна се отопио, а одговарао до сад није нико. 

„Ако узмемо у обзир да су искориштени за непродуктивну буџетску потрошњу, онда су наравно потпуно невидљиви, а ако узмемо у обзир да су дате као позајмице онима који послије те позајмице или нису вратили, или их врате тек да би узели нови кредит, онда долазимо до тога да су резултати можда и видљиви у смислу неког пројекта, али се новац на крају изгубио и да јавни интерес тиме није сачуван и заштићен. Од периода када је овај рачун формиран до данас, међу великим пројектима, којима се Влада може похвалити, била је изградња зграде саме себи, под врло проблематичним околностима, истиче економиста Игор Гавран.

„Гдје је тај новац и зашто се он није видио у неким ефектима стопе економског раста, инвестиција, извоза и свих других економских и макроекономских параметара, тако да можемо, иако не уђемо сасвим у суштину сваке трансакције која је извршена преко тог рачуна, можемо  наоко закључити да је то једна промашена политика била. СНСД, као вишедеценијска власт у Српској, имала је једно добру стартну основу, тада та средства нису искориштена како треба“, сматра економиста Јелена Тривић.

Подсјећања ради, на есцроw рачуну налазио се новац добијен по основу приватизације државног капитала и сукцесије имовине бивше Југославије. На њему је након приватизације Телекома и Рафинерије нафте Брод 2007. године, било око милијарду и по марака. 

(БН) Фото: БН