Руси избјегавају одговорност за гудронску јаму

У рафинерији су тражили да буду ослобођени обавезе њеног уклањања која је постојала и раније, још од 2012. године, што је министарство одбило и тако још једном потврдило да је одговорност за уклањање овог токсичног рафинеријског отпада који је настао као нус производ прераде, њихова.

Још од краја рата гудрон се не одлаже на ову депонију, а процјене су да је у њој депоновано између 20 и 25.000 тона.

У међувремену, простор око ове еколошке бомбе је насељен, а сви који у њему живе изложени су великом ризику од токсичних испаравања.

РАФИНЕРИЈА ДОСТАВИЛА ПЛАН ЗА КОНАЧНО ЗБРИЊАВАЊЕ ОПАСНОГ ОТПАДА

То се најбоље могло видјети прије годину дана када је усљед паљења корова дошло до пожара.

У еколошкој дозволи која је обновљена на период од пет година, односно до 2030. године се наводи да је рафинерија доставила План активности за коначно збрињавање опасног отпада са роковима за извршење.

Њиме је планирано да током ове и наредне двије године изврше класификацију и категоризацију отпада, израде технички задатак и спроведу тендер и потпишу уговор за узорковање и анализу.

До 2028. године би требало да буде готова израда идејног пројекта за прераду и коначно одлагање опасног отпада, а годину касније дозволе и сагласности за активности утврђене у идејном пројекту.

„Забрањено је одлагање било каквог отпада из садашњег производног процеса у гудронску јаму у кругу Рафинерије односно пуњење исте изнад већ постојећег нивоа“, наводи се у еколошкој дозволи.

До коначног рјешења Рафинерија је у обавези да контролише и надзире ову локацију како би се спријечили нови пожари.

Стручњаци са којима је ЦАПИТАЛ разговарао нису превелики оптимисти када је у питању трајно рјешење овог проблема.

Јовица Сјеничић, еколог и локални активиста појашњава да је гудрон остатак из технолошког процеса прераде кориштених моторних уља помоћу концентроване сумпорне киселине.

У питању је тешка, црна смоласта маса слична катрану која садржи остатке уља и катрана, сумпорну киселину, глину, тешке метале , угљоводонике…

Опасан је за локално становништво због потенцијалног цурења и испаравања, канцероген је, загађује воду, ваздух и земљиште.

РАФИНЕРИЈА ГОДИНАМА ПРОЛОНГИРА ОБАВЕЗУ ДА РИЈЕШИ ГУДРОН

„Посебна опасност су пожари  када се ослобађа густа црна чађ пуна канцерогених једињења као што су бензен, толуен, акролеин, хлороводиник а који су забиљежени у околном ваздуху након пожара. У задњих десет година ватрогасно друштво интервенисало је у преко 30 пожара на јами“, каже Сјеничић.

Према његовој оцјени, процес уклањања гудрона је веома компликован и скуп.

Прво се мора урадити анализа састава, количина, процјене трошкова санације јаме, а вађење отпада из јаме мора бити контролисано  и са намјенским пумпама и возилима.

Радници и околно становништво су тада изложени још већим количинама штетних утицаја.

„Отпад те врсте се код нас не може прописно збринути, него само у ЕУ колико ми је тренутно познато. Најчешће се ради о спаљивању у специјалним спалионицама.  Постоје и опције “укрућивања” тј. солидификације тог отпада чиме постаје безбједнији за трајно одлагање. Проблем је и тло испод јаме и у околини које је вјероватно загађено трајно и мора се третирати такође као и сам отпад. Трошкови су велики и вјероватно износе неколико десетина милиона КМ, а трајаће годинама“, наводи он.

Сјеничић није оптимиста у овом случају свјестан да се већ годинама у еколошким дозволама Рафинерији намеће обавеза да ријеши гудрон, што они само пролонгирају, док институције не врше притисак.

Каже да је локална заједница до скоро била слабо активна, али да је посљедњих година, усљед све чешћих и разорнијих пожара, испаравања и цурења отпада, свијест грађана о загађењу и његовим посљедицама расла.

„С обзиром на то да смо дошли у период када се све чешће јављају тешке и смртоносне болести које могу бити повезане с дугогодишњом изложености загађењу, притисак јавности ће неминовно расти. Међутим, без јасних и одлучних мјера институција и инвеститора тешко је вјеровати да ће доћи до конкретне и трајне санације“, закључује Сјеничић.

КАЛАБА: НИШТА БЕЗ ЗНАЧАЈНИЈЕ ГРАЂАНСКЕ ИНИЦИЈАТИВЕ

Његов колега из Центра за животну средину Бањалука Игор Калаба каже да без значајније грађанске мобилизације, они који се већ деценијама упркос свом недјеловању држе фотеља, неће напрасно добити порив да ураде исправну ствар.

Истиче да смо свједоци огромном загађењу и уништавању животне средине од рудника преко хидро и термоелектрана и депонија отпада – неки без дозвола, неки са неадекватним студијама утицаја.

Свима им је заједничко, додаје, да се деценијама не рјешавају већ се углавном нижу изговори и оптужбе на пријашње администрације.

„До сада нисмо имали апсолутно ниједан повод за оптимизам у вези са рјешавањем гудронске јаме, за пет или педесет година. Слично је и са другим изворима загађења“, каже Калаба.

Према његовим ријечима негативна селекција у државним и ентитетским установама, гдје на једног квалитетног радника постоји ко зна колико запослених као и корупција оставља веома мало повода за оптимизам.

„Не желим умањити комплексност изазова, али мањак рјешења није изазван њиховом комплексношћу, већ свиме горе наведеним. На крају крајева, ако се знало да гудронска јама неће бити рјешавана, зашто су надређени дозволили стварање насеља у његовој непосредној близини“, упитао се он.

Као што смо већ рекли, обавеза за гудронску јаму је постојала и у претходном периоду, али су се из Рафинерије уља бранили чињеницом да нису ријешени имовинско правни односи за земљиште код гудронске јаме.

Ипак, навели су да нису сједили скрштених руку. Тако су 2020. године ангажовали овлаштену институцију да изврши узорковање и анализу гудронског отпада у циљу његове класификације и категоризације.

„Отпад из текућег процеса производње се не одлаже у гудронску јаму, редовно се обилазе локације, уклања се коров и растиње како би се смањила могућност избијања и ширења пожара, локација је ограђена жицом и спријечено је неконтролисано одлагање било каквог отпада“, казали су они.

(Цапитал) Фото: БН/Архива