Због високих намета привредни субјекти тешко опстају

Општине, привредна предузећа, спортске и здравствене организације, задруге, агенције, удружења - дуг је списак оних којима је блокиран рачун и који су се нашли у извјештају Централне банке објављеном 1. августа. Укупно 107.443 рачуна пословних субјеката, што је за 110 више него крајем претходног мјесеца.

“Ја ћу дати један сликовит одговор. Имате дрво, суве гране отпадају, зелене се развијају, расту и праве нову крошњу. Сви рачуни и предузетници који су се довели у такав статус, није то ствар момента, да се то десило данас, па се сутра дошло у стечај, ликвидацију, да не можете да испоштујете своје обавезе. Процес губљења солвентности је временски процес”, каже економиста Ђорђе Лазић.

И док Лазић терет кривице пребацује на предузећа, поставља се и сликовито питање – да ли је дрво које је поменуо требало неко више да залива и његује. Много је оптерећујућих фактора за пословање, али из извјештаја Централне банке, који је непотпун, каже економиста Игор Гавран, тешко је извући закључке, али је податак о броју блокираних рачуна свакако неповољан.

“Ријеч је о веома великом броју. Међутим, ми већ дуго година имамо број који се постепено повећавао и на овај начин ће се вјероватно наставити помјерати. Оно што је јасно да систем није функционалан, јер ми једноставно не бисмо требали имати толики број рачуна константно блокираних”, каже Гавран.

За економисту Мирјану Орашанин нема дилеме. Привредни амбијент је такав да опстати није лако ни најмањима, а ни већим предузећима. С обзиром на висину доприноса, високу пореску стопу, заиста је  тешко да привредни субјекти измирују све обавезе, каже Орашанин. Ту на сцену ступа Пореска управа са блокадом рачуна.

“То се односи на све оне привредне субјекте који нису миљеници власти, који нису заштићени као бијели медвједи, као што смо имали прилику да видимо у пракси колико предузећа годинама није платило порезе и доприносе, а да при том није блокирано и није спроведен начин наплате путем принуде”, каже Орашанин.

Отежавајући фактор је и правна несигурност.

“Кад тужите неког купца за ненаплаћену робу и услугу, то је процес који траје минимум двије - три године. Нема правног механизма да можете наплатити од купца, ако он не жели својом вољом да вам плати. То је један велики проблем у привреди што су такође страни инвеститори који су долазили у Републику Српску навели као велики проблем”, каже Орашанин.

Осим тога, каже Орашанин, ми смо скромно тржиште, обим пословања је мањи. Мало је привредних субјеката који могу изаћи на страно тржиште и тако имати и приливе из иностранства.     

(БН) Фото: НН