Колико укупно летјелица посједује Република Српска?

Међу 99 цивилних летјелица, колико их је евидентирано у БиХ, 32 су у приватном власништву.

Практично, број летјелица у приватном власништву се из године у годину повећава.

Показују то подаци Регистра цивилних летјелица Дирекције за цивилну авијацију БиХ, према којем су три у власништву физичких особа регистроване током протекле године.

Података за ову годину нема, будући да је посљедње ажурирање Регистра, како је наведено, било прије шест мјесеци.

Тако су прошле године регистровани Сцхеибе СФ-25 Фалке, односно њемачка туристичка моторна једрилица, лаки хеликоптер Сцхwеизер 269Ц, али и Цессна Ф172Ф, један од најпопуларнијих и најпродаванијих авиона.

У Регистру је и Утва-66 авион с четири сједишта, висококрилац, произведен у бившој Југославији, у Панчеву, а који је у власништву Републике Српске и који је регистрован прије 20 година.

Влада РС у свом власништву има Цессну Ц-340 А, као и хеликоптер Белл 206 Б.

Исти хеликоптер посједује и Републичка управа Цивилне заштите РС.

Такође, у власништву Владе Републике Српске, односно Хеликоптерског сервиса РС је и хеликоптер АW 119 МкИИ, а у власништву ВСРС је Цесна 525 Ц, док МУП РС има два хеликоптера АНСАТ.

Док Влада ФБиХ у свом власништву нема летјелицу, као власник хеликоптера Белл 206 Б уписан је Федерални МУП.

У Регистру су два жирокоптера Магни Гyро М24Ц која су у власништву Федералне управе цивилне заштите.

Те двије летјелице регистроване су 2020. године.

Приватна дозвола

Значајан број летјелица је у власништву аероклубова, а највише њих, 15, има АК Приједор.

(Аваз) Фото: БН/Архив