Благојевић: Тотална конфузија у власти Републике Српске

Др Милан Благојевић 

Из овога би госпођа Пајић Баштинац да изведе закључак како је наводно уставан Додиков приједлог новог мандатара за састав Владе Републике Српске, јер је тај приједлог Додик упутио Народној скупштини 23.8.2025. године.

С обзиром на њену службену функцију, наведено закључивање госпође Пајић Баштинац говори о тоталној конфузији у редовима владајућих у Републици Српској.

Наиме, мандат предсједника Републике по сили закона (Изборног закона БиХ и Кривичног закона БиХ) престао је Милораду Додику 12.6.2025. године, као дана када је постала правоснажна жалбена кривична пресуда жалбеног вијећа Суда БиХ, којом је Додик правоснажно осуђен на затвор од једне године и забрану обављања дужности предсједника Републике у трајању од шест година.

Дакле, по сили наведена два закона мандат тако осуђеном лицу престаје даном правоснажности кривичне пресуде, што је у овом случају 12.6.2025. године, без обзира на то када је Додику или његовом пуномоћнику достављена како та жалбена кривична осуђујућа пресуда, тако и одлука Суда БиХ по Додиковој жалби на одлуку ЦИК-а БиХ о престанку мандата предсједника Републике Милораду Додику.

Осим тога, и то што је Пајић Баштинац сама потврдила, да је пуномоћнику Додика 28.8.2025. године достављена одлука Суда БиХ по Додиковој жалби на одлуку ЦИК-а БиХ о престанку његовог мандата, говори да је неуставна расправа коју данас, 2.9.2025. године, води Народна скупштина о Додиковом приједлогу новог мандатара за састав Владе Републике Српске, јер се та расправа може водити само по приједлогу лица које је и у тренутку вођења скупштинске расправе предсједник Републике, што Додик свакако није ни 2.9.2025. године.

Зато ће и одлука Народне скупштине о избору нове владе бити неуставна, јер ће њоме бити повријеђен Устав Републике Српске, који дозвољава да кандидата за новог премијера може предложити само лице које је предсједник Републике како у тренутку предлагања, тако и у тренутку одлучивања у Народној скупштини о новом премијеру и влади, а не и лице којем је у тренутку скупштинске расправе увелико на снази судска забрана обављања функције предсједника Републике.

А биће повријеђен и принцип владавине права из члана 1. Устава БиХ, који значи и владавину правоснажне пресуде (све док је она на снази, па и ако је погрешна), што се и као пресуда и као уставни принцип дезавуише тиме што се омогућује да правоснажно осуђено лице обавља функцију чије обављање му је суд забранио својом правоснажном пресудом.

Др Милан Благојевић