Власт мућка нешто са експлоатацијом шљунка из ријека

Фирма ХД Развој накнаду за вађење шљунка за аутопут, плаћа свега 20 фенига по кубном метру, док је цијена за овакве експлоатације по правилу много већа, што иде на штету општине, која није ни била обавијештена о овом послу. 

„Општина Модрича је само обавијештена да ће 11.8. бити увођење у посјед извођача радова ХД Развој, подружница Бања Лука, односно чишћење и дислокација материјала из корита ријеке Босне у профилима од П24 до П51. Ништа друго. Уз тај допис смо добили и уговор. Све процедуре, које су везане за извођача радова је водила Јавна установа Воде Српске, тако да општина Модрича није била о томе обавијештена“, истиче пољопривредни инспектор Тодор Којић.

Главна служба за ревизију утврдила је одступање када је у питању вађење шљунка у Српској -  пријављене и стварно извађене количине драстично су несразмјерне, што значи да се мало пријављује, а много шљунка извади. Још један проблем је то што поједина предузећа не уплаћују водне накнаде, као и што Воде Српске уговоре за кориштење шљунка дају без јавног позива, кажу у Центру цивилних иницијатива.

„Нама су се обратили из локалне управе из Модриче, не тако давно, и саопштили су нам да на њиховом подручју, на улазу с лијеве стране у Модричу, да једно предузеће из Сарајева, подружница Бања Лука, вади ријечни материјал, вадило је мјесецима, а да, сад говорим информације из Градске управе, нити једна марка није уплаћена на име накнаде за извађени материјал.

При том су нам доставили одговор из Министарства финансија да није било никаквих уплата у том смислу. Ми смо се обратили Водама Српске и добили смо званичну информацију да се ту ради о вађењу ријечног материјала за аутопуд од Модриче према Бијељини, а знамо врло добро у ком стању је, односно да то практично, на прави начин није ни започета градња тог аутопута. Касније се то покушало испеглати, па је речено да су ти радови били за заштиту насеља добор, које је било поплављено 2014.“, каже пројект координатор Центра цивилних иницијатива Љубинко Ђурић.

Накнаде за кориштење ријчног материјала крећу се од марку и по до 2,07, па се не зна по ком основу је одређена цијена за тај посао фирми ХД развој, а из Вода Српске одговор нисмо добили. Јавни приходи у великој мјери су оштећени, јер се експлоатација ових материјала не врши по Закону о концесијама, став је ревизора и анализа Траснпаренси интернешнала.

„Закључак те наше анализе и став наше организације је да би јавни интереси свакако били адекватније заштићени, уколико би се ова експлоатација вршила по закону о концесијама, с обзиром да ти подаци до којих смо дошли, показују да су ове фирме уплатиле у једној години негдје око 800.000 КМ накнаде Водама Српске, а да су исту ту количину материјала извадили и плаћали по закону о концесијама, морали би да плате негдје око 2,2 милиона, тако да је ова ситуација за њих доста повољнија.

Друга ствар је што су исти тај материјал кроз јавне набавке, препродали јавним институцијама за неких 7,8 милиона марака, плус не можемо да израчунамо колико су зарадили продајом тог материјала трећим лицима, тако да значајну су зараду остварили“, каже Срђан Траљић из невладине организације Транспаренцy Интернатионал БиХ.

Експлоатација материјала по овако ниској цијени, могла би омогућити још већу зараду кинеском инвеститору, коме је додијељен посао изградње аутопута Вукосавље – Брчко. Пут ће урадити по јефтинијој цијени, користећи наше сировине, и у том случају јавни интерес није заштићен, напомињу из Транспаренси интернешнала.

<ифраме срц="//www.yоутубе.цом/ембед/ЦНФрттЕнW5г" wидтх="560" хеигхт="314" аллоwфуллсцреен="аллоwфуллсцреен">

(БН) Фото: БН