Израђују црну кутију за очување трагова цивилизације

Њихов циљ: Када наша цивилизација једног дана престане да постоји, челични монолит у Тасманији ће бити свједок наше историје и нашег краја – за оне који дођу послије нас.

Назив пројекта: „Земљина црна кутија“.

Слично снимачу лета у авиону, намијењен је за чување свих важних података. Само што овај уређај за складиштење података није мала кутија, већ масивни монолит дуг десет метара, направљен од челика дебљине 7,5 центиметара и постављен на гранитном темељу.

Смјештена на добро обезбијеђеној локацији
“Земљина црна кутија” налазиће се у удаљеном региону у западној Тасманији, на политички стабилној и геолошки безбједној локацији.

Пројекат је замисао Универзитета Тасманије, креативне агенције Цлеменгер ББДО и умјетничког колектива Тхе Глуе Социетy.

Монолит се напаја соларном енергијом и дизајниран је да траје вијековима или чак и дуже без одржавања.

Биљежиће све активности на Земљи

Унутра: системи за складиштење који континуирано биљеже податке о животној средини и друштву – концентрације угљен-диоксида, температуре мора и ваздуха, закисељавање океана, потрошњу енергије, политичке одлуке, вијести, објаве на друштвеним мрежама.

Све што би могло да објасни како је човјечанство живјело и зашто је на крају пропало.

– Желимо да овај уређај буде ту за потомство ако једног дана дође до катастрофалног колапса – рекли су творци аустралијским медијима.

Климатске промјене довеле до забринутости за опстанак човечанства
Идеја је настала из хитне ситуације због климатске кризе.

– Ако не делујемо сада, све што радимо јесте да документујемо сопствени крај – каже се у видеу пројекта.

Тест снимања је већ у току, а подаци се шифрују и праве резервне копије више пута.

Планирано је да „црна кутија“ буде у потпуности оперативна најкасније до 2026. године, преноси Блиц.

А онда ће снимати све – све до нашег посљедњег даха као врсте, што се, надамо се, налази у далекој будућности.

Арктички трезор чува сјеме из цијелог свијета

Још један узбудљив пројекат: Свалбардски глобални трезор сјемена на Шпицбергену (Норвешка) чува милионе узорака сјемена из цијелог свијета – дубоко у арктичком пермафросту.

Отворен 2008. године, трезор је дизајниран да заштити разноликост наших усјева за будуће генерације, чак и у случају глобалних катастрофа.

У коморама избушеним до 130 метара дубоко у стијену, сјеме се чува на минус 18 степени Целзијуса, заштићено од земљотреса, поплава и нуклеарних удара.

Њиме управљају Норвешка, Организација Уједињених нација за храну и пољопривреду (ФАО) и Фонд за усјеве.

Трезор може да прими до 4,5 милиона различитих биљних сорти.

(Блиц) Фото: Сцхреенсхот/yоутубе